Na današnji dan, 1. decembra 1990, britanski i francuski radnici su probili poslednji sloj stene koji ih je delio.
Time je dovršeno prokopavanje tunela ispod Lamanša, ogromnog inženjerskog poduhvata koji je prvi put fizički spojio Britaniju s evropskim kontinentom.
Ideja o tunelu se javljala još početkom 19. veka, ali političke krize, ratovi i tehničke teškoće stalno su odlagali realizaciju. Tek osamdesetih godina prošlog veka britanska i francuska vlada su se usaglasile oko konačnog plana.
Tunel se gradio od 1987, i to istovremeno sa obe strane. Radnici su koristili ogromne mehaničke bušilice prečnika jednog aviona, a svaki zahvat u krečnjačkoj steni je morao da bude precizan u milimetar kako bi se dva kraka precizno spojila.
Iako je projekat u javnosti često predstavljan kao spektakularan, svakodnevni rad je bio vrlo opasan. Visoka vlažnost, toksični gasovi i rizik od probijanja mora su zahtevali stalnu budnost i napredne bezbednosne protokole.
Kada su se 1. decembra 1990. britanski i francuski radnici konačno probili jedni do drugih, scena je postala simbolična gotovo koliko i tehnička. Kamere su zabeležile trenutak u kojem je britanski radnik pružio ruku francuskom kolegi kroz otvor od jednog metra širine.
Ceo svet je taj prizor doživeo kao simbol otvaranja, saradnje i uklanjanja fizičkih barijera koje su vekovima oblikovale evropsku politiku.
Iako je prokopavanje završeno 1990, tunel je u potpunosti otvoren za saobraćaj 1994.
Danas je Eurotunel ključna saobraćajna arterija, kroz koju godišnje prolaze milioni putnika i tone tereta. Projekat je ostao jedan od najsloženijih inženjerskih poduhvata 20. veka i dokaz koliko međunarodna saradnja može da pomeri granice mogućeg.
(EUpravo zato/Index.hr)
