Inflacija u evrozoni blago je porasla prošlog meseca i dostigla tačno dva odsto, što je ciljna vrednost Evropske centralne banke (ECB), čime se dodatno potvrđuje da je period naglog rasta cena završen. Sada se pažnja kreatora ekonomskih politika preusmerava na nestabilnosti izazvane trgovinskim ratovima i usporavanjem privrede.
Prema podacima za jun, inflacija u 20 zemalja koje koriste evro porasla je sa 1,9 odsto u maju na dva odsto, što je u skladu sa očekivanjima ekonomista. Cene energenata i industrijskih proizvoda nastavile su da povlače inflaciju nadole, dok su usluge i dalje vršile pritisak u suprotnom pravcu.
Temeljna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i goriva i pažljivo je praćena kao indikator domaćeg inflatornog pritiska, ostala je stabilna na 2,3 odsto, takođe u skladu s očekivanjima.
Uoči ovog usporavanja inflacije, ECB je tokom prethodnih godinu dana snizila kamatne stope za ukupno dva procentna poena, nakon što su bile na rekordno visokom nivou. Sada se vodi debata o tome da li bi trebalo dodatno popustiti monetarnu politiku kako bi se sprečilo da inflacija padne prenisko, s obzirom na usporeni privredni rast.
Kretanje cena u sektoru usluga, koje su godinama unazad bile tvrdokorno visoke, i dalje je u centru pažnje. U junu je inflacija u uslugama porasla na 3,3 odsto, sa 3,2 odsto u maju, uz mesečni rast cena od 0,7 odsto. To ide u prilog tzv. "jastrebovima" u ECB, koji tvrde da je domaća inflacija i dalje previsoka da bi se politika previše popuštala.
Još jedno smanjenje kamata do kraja 2025.
Finansijska tržišta očekuju još jedno smanjenje kamatne stope ECB-a do kraja godine, verovatno na 1,75 odsto, nakon čega bi usledio period stabilnosti, pre eventualnog novog povećanja do kraja 2026. godine.
Međutim, sve prognoze dodatno komplikuje trgovinski sukob između Evropske unije i administracije Donalda Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama. Ukoliko SAD zadrže trgovinske barijere, očekuje se da EU odgovori kontramerama, što bi moglo da poveća inflatorne pritiske. Preduzeća bi u tom slučaju počela da premeštaju lance snabdevanja, što bi dodatno povećalo troškove proizvodnje.
Iako su Trampove carine uzdrmale finansijska tržišta i globalne lance snabdevanja, istovremeno su doprinele ublažavanju inflacionih pritisaka širom evrozone. Njegova nepredvidiva politika dovela je do jačanja evra u odnosu na dolar od početka godine, što je dodatno snizilo cenu uvoza u evrozoni.
Strahovi da bi američke mere mogle da izazovu globalnu recesiju oborili su cene nafte, dok analitičari veruju da bi preusmereni, jeftini kineski proizvodi mogli dodatno da poguraju dezinflaciju u Evropi.
(EUpravo zato)
