Evropska centralna banka (ECB) smanjila je svoju ključnu kamatnu stopu sa 2,25 na 2 odsto,što je već osmo sniženje od juna prošle godine, kada je započela ciklus ublažavanja monetarne politike u uslovima opadajuće inflacije. Ova odluka bila je očekivana, posebno nakon što su novi podaci pokazali da je inflacija u evrozoni u maju pala na 1,9 odsto, prvi put ispod ciljanog nivoa od 2 odsto od septembra prošle godine.
Pad cena, pre svega energenata, zajedno sa slabijom potražnjom, jačim eurom i ranijim efektima prethodnih povećanja kamata, omogućili su ECB-u da polako popušta stege koje su bile uvedene tokom inflatornog šoka izazvanog ratom u Ukrajini i skokom cena. Inflacija je, podsetimo, dostigla vrhunac od 10,6 odsto u oktobru 2022 što je navelo ECB da poveća kamatne stope na rekordnih 4 odsto.
Iako ekonomija evrozone i dalje ima strukturne slabosti poput niske investicione aktivnosti, fragmentisanog tržišta i pojačane konkurencije iz Kine, ECB predviđa da bi veći javni izdaci za infrastrukturu i odbranu mogli da ublaže negativne efekte. Projekcije rasta BDP-a za 2025. ostaju nepromenjene, dok su inflaciona očekivanja dodatno snižena: na 2 odsto za 2025. i 1,6 odsto za 2026.
NBS odredila maksimalne kamate za kredite
U isto vreme, Narodna banka Srbije (NBS) objavila je nove maksimalne kamatne stope koje će banke moći da naplaćuju na kredite građanima, a koje će važiti do kraja novembra. Stambeni krediti, i novi i postojeći, bez obzira na to da li su sa fiksnom ili promenljivom stopom, moći će da se odobravaju uz maksimalnu kamatu od 5 odsto.
Kada je reč o keš i potrošačkim kreditima u dinarima, maksimalna kamata sada je 13,75 odsto (manje nego ranijih 14,08), dok za one vezane za evro iznosi 6,96 odsto. Dugovi po kreditnim karticama u dinarima ostaju na 17,75 odsto, a u evrima se blago smanjuju na 14,40. I dozvoljeni i nedozvoljeni minusi ostaju ograničeni na 19,75 odsto.
NBS nove kamatne pragove objavljuje dva puta godišnje, 1. juna i 1. decembra, ali može ih ažurirati i češće, ako dođe do promene referentnih stopa, bilo domaće ili Evropske centralne banke.
Za sve koji otplaćuju kredit, planiraju novi ili su u minusu, ovo su vesti koje se direktno pretaču u kućni budžet.
(EUpravo zato)
