Bruto domaći proizvod (BDP/privredna aktivnost) evrozone porastao je za 0,3 odsto u prvom kvartalu 2025. u odnosu na prethodni kvartal, prema drugoj proceni koju je u četvrtak objavio Eurostat.
Ovo predstavlja blago ubrzanje u odnosu na rast od 0,2 odsto zabeležen u poslednjem kvartalu 2024, ali je i neznatna korekcija naniže u poređenju sa preliminarnom procenom koja je iznosila 0,4 odsto. Na godišnjem nivou, BDP evrozone porastao je za 1,2 odsto, što je u skladu sa ranijim podacima i očekivanjima ekonomista.
Među državama članicama za koje postoje podaci, Irska je zabeležila najvišu kvartalnu stopu rasta – čak 3,2 odsto. Španija je ponovo pokazala otpornost među većim ekonomijama sa rastom od 0,6 odsto, ispred Italije (0,3 odsto), Nemačke (0,2 odsto) i Francuske (0,1 odsto).
S druge strane, pad ekonomske aktivnosti zabeležen je u Portugalu (-0,5 odsto) i Sloveniji (-0,8 odsto).
Rast zaposlenosti i skok industrijske proizvodnje
Tržište rada pokazuje znake oporavka, pošto je zaposlenost u evrozoni porasla za 0,3 odsto u prva tri meseca ove godine u odnosu na prethodni kvartal.
Ovo je iznad očekivanja, ali i iznad rasta od 0,1 odsto zabeleženog u prethodnom kvartalu. Na godišnjem nivou, zaposlenost je porasla za 0,8 odsto, što je u skladu sa prognozama.
Snažan skok industrijske proizvodnje dodatno ukazuje na pojačanu ekonomsku aktivnost. U martu je industrijska proizvodnja u evrozoni porasla za 2,6 odsto u odnosu na februar – što je najbrži mesečni rast od novembra 2020. Ovaj rezultat je premašio očekivanja analitičara, koja su iznosila 1,8 odsto, i usledio je nakon revidiranog februarskog rasta od 1,1 odsto.
Podaci Eurostata pokazuju snažan mesečni rast proizvodnje kapitalnih dobara (3,2 odsto), trajnih potrošačkih dobara (3,1 odsto) i netrajnih potrošačkih dobara (2,3 odsto). Proizvodnja intermedijarnih dobara porasla je skromnije – 0,6 odsto, dok je energetski sektor zabeležio pad od 0,5 odsto.
Među državama članicama, Irska je prednjačila u rastu industrijske proizvodnje sa skokom od 14,6 odsto, a sledile su Malta (4,4 odsto) i Finska (3,5 odsto). S druge strane, pad proizvodnje zabeležen je u Luksemburgu (-6,3 odsto), Danskoj i Grčkoj (obe -4,6 odsto) i Portugalu (-4,0 odsto).
Na godišnjem nivou, industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je za 3,6 odsto, što je najviša stopa od 2022. godine.
Oporavak industrije u martu pripisuje se dvema ključnim stvarima: najavi nemačkog paketa fiskalnog podsticaja vrednog 800 milijardi evra, fokusiranog na odbranu i proizvodnju, i preventivnom rastu izvoza iz Evrope ka Sjedinjenim Državama uoči očekivanog povećanja carina prema trgovinskoj politici Donalda Trampa.
(EUpravo zato)
