U Nemačkoj, kako na saveznom nivou tako i u svim 16 pokrajinama, važe stroga pravila kad je reč o javnom dugu i budžetima. To znači da su im praktično vezane ruke kad je u pitanju uzimanje novih kredita i zaduživanje javnih finansija.
Ova pravila su zapisana u nemačkom Ustavu i važe na svim nivoima vlasti. Prema njima, budžeti moraju da budu uravnoteženi bez uzimanja novih dugova, što znači da država sme da potroši samo onoliko koliko zaradi, uglavnom od poreza i drugih prihoda. Ovo pravilo se kolokvijalno naziva "kočnica dugova".
Druge države iz grupe najbogatijih zemalja sveta G7 nemaju tako strogo ograničenje novog zaduživanja.
Ograničenje je uvedeno 2009. godine tokom globalne finansijske krize, pod vođstvom Angele Merkel i njenog ministra finansija Per Štajnbrika. Ovo je urađeno kako bi se obezbedila finansijska stabilnost države i izbeglo dodatno opterećenje budućih generacija.
U jednom govoru pred premijerima pokrajina Štajnbrik je rekao da se radi o istorijskoj odluci koja "obezbeđuje sposobnost države da deluje posebno u pogledu međugeneracijske pravednosti".
Uvođenju ovih pravila prethodila je politička rasparava. Dok su Zeleni i Levica bili protiv strožih pravila, zagovornici "kočnice dugova" tvrdili su da bi prekomerno zaduživanje države dovelo do većih troškova kamata, pa je to još veće opterećenje na plećima dece i unuka.
Od 2016. godine, "kočnica dugova" se primenjuje na saveznom nivou, a od 2020. na nivou pokrajina. Međutim, već 2014. godine, ministar finansija Volfgang Šojble postigao je uravnotežen budžet na saveznom nivou prvi put posle 45 godina. On je primenio izraz "crna nula", jer su izdaci i prihodi države zaista bili u ravnoteži.
Pravila za savezni nivo nisu tako stroga kao za pokrajine
Pokrajine imaju apsolutnu zabranu zaduživanja, dok savezna država može da se zaduži u visini od najviše 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ako je na primer bruto domaći proizvod Nemačke 2022. iznosio 3,88 biliona evra – država je mogla da se zaduži još 13 milijardi evra.
O ovoj ustavnoj odrednici mnogi imaju podeljena mišljenja. Dok s jedne strane važi da je u pitanju dobra stvar za nemačke javne finansije, s druge strane postoje tvrdnje da su pravila previse rigidna i sprečavaju investicije u infrastrukturu i tehnologiju.
Izuzeci i pokušaji
Godine 2022. država se zadužila mnogo više, radilo se o trocifrenim iznosima u milijardama evra. Kao i za prethodne dve godine, Bundestag je 2022. isposlovao izuzetak od pravila "kočnice dugova".
Ukazujući na posledice pandemije i rata u Ukrajini nemački parlament je proglasio "situaciju izuzetne ugroženosti". Ustav dozvoljava suspenziju pravila o nezaduživanju "u slučaju prirodnih katastrofa ili situacije izuzetne ugroženosti koja se otrgla kontroli države".
U sličnoj debati oko budžeta 2024. socijaldemokrate i Zeleni želeli su da se ponovo pozovu na takvu vanrednu situaciju, ukazujući na posledice rata u Ukrajini i na energetsku krizu. Ovo im međutim nije uspelo pa su u skladu sa tim i uspostavili budžet za 2024. u kojoj nameravaju da potroše 476.800.000.000 evra.
Budžet za ovu godinu izazvao je probleme nemačkoj vlasti jer je kasnio zbog "velike rupe" koju je ostavila je odluka Ustavnog suda po kojoj nije dozvoljeno da se ranije izdvojenih 60 milijardi evra za sanaciju posledica korone, a koje nisu bile potrošene, tek tako prebace u tekući budžet (pravilo "kočnice dugova").
Koalicioni partneri nemačke savezne Vlade na čelu sa Olafom Šolcom, su se dakle pridržavale "kočnice dugova", ali su ipak složili da postoji mogućnost da čitava računica bez novih zaduživanja padne u vodu. I to, kako kažu, ne zbog domaćih potreba, nego zbog međunarodne pomoći. S obzirom na izbore u SAD, može se dogoditi da će biti potrebno mnogo više pomoći za Ukrajinu, nego što Nemačka trenutno daje. Ovo bi moglo da "poljulja" čuvenu "kočnicu dugova".
(JA/EUpravo zato)
