Inflacija u evrozoni je porasla u novembru, suprotno očekivanjima analitičara, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Ovo dodatno smanjuje verovatnoću da će Evropska centralna banka (ECB) uskoro krenuti u novo spuštanje kamatnih stopa.
U zemljama koje koriste evro, godišnja inflacija dostigla je 2,2 procenta, nakon 2,1 odsto mesec dana ranije, i tako ostala nadomak cilja ECB. Niže cene energenata i dalje pomažu da se ublaže snažni pritisci u segmentu usluga, koji već duže vreme održavaju inflaciju iznad nivoa koji bi kreatori politika želeli.
Osnovna inflacija, koja ne uključuje hranu i energente zbog njihove volatilnosti, zadržala se na 2,4 odsto. Iako su cene trajnih potrošnih dobara bile slabašne, rast cena usluga ostao je snažan, što potvrđuje procenu ECB da je najveći deo inflatornih pritisaka stavljen pod kontrolu. To, kako ističu u banci, ostavlja prostora da se naredni koraci pažljivo odmere i tempiraju.
Dok se evrozona suočava s blagim ubrzanjem cena, Srbija beleži suprotan trend.
Godišnja inflacija pala je u oktobru na 2,8 procenata, delom zahvaljujući odluci države da ograniči trgovačke marže na hranu i proizvode za domaćinstvo. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je da je efekat bio gotovo trenutan: u septembru je 147 od 167 proizvoda iz osnovne potrošačke korpe pojeftinilo. Prema njenim rečima, i bez ove mere inflacija bi nastavila da usporava, što potvrđuje i bazna inflacija, ona je u oktobru spala na 3,8 odsto, što ukazuje na šire slabljenje inflatornih pritisaka u industrijskim proizvodima i uslugama.
Ipak, dok se cene smiruju, privredna aktivnost u Srbiji ostaje slabija od projekcija NBS. Ni evropska ekonomija ne pruža mnogo optimizma, ali podaci pokazuju stabilan rast blizu procenjenog potencijala evrozone od 1 do 1,5 procenata godišnje. Rast podržava snažno tržište rada, a najnovije brojke pokazuju da se nezaposlenost u oktobru blago popela na 6,4 odsto.
Tržišta zbog svega toga gotovo potpuno isključuju mogućnost da ECB na sastanku 18. decembra smanji depozitnu stopu, koja trenutno iznosi dva procenta. Šanse da do popuštanja dođe tokom naredne godine procenjuju se na svega četvrtinu. Iako je ECB tokom prošle godine smanjila ukupne kamate za dva procentna poena, od juna nije bilo novih rezova. Diskusija o smanjenju troškova zaduživanja mogla bi da se ponovo otvori početkom 2025. godine, kada se očekuje da inflacija kratkotrajno padne ispod cilja zbog oštrog pada cena energenata.
(EUpravo zato)
