Da li će se Evropska centralna banka pokajati zbog svoje odluke? Šta dalje kada se ostvari dugoočekivano smanjenje?

Predviđeno smanjenje stope ECB, prvo od 2019, dolazi u trenutku duboke zabrinutosti za stanje evropske privrede.

Naknadni skok cena doveo je ECB do najagresivnije serije povećanja kamatnih stopa u svojoj istoriji, dovodeći svoju ključnu stopu sa negativnih nivoa na rekordnih 4% između jula 2022. i septembra 2023.

Inflacija je od tada znatno opala, sa glavnom stopom od 2,6% prošlog meseca, a pad, zajedno sa lošim makroekonomskim okruženjem, doveo je do toga da mnogi analitičari postanu sve glasniji o potrebi smanjenja stopa kako bi se podstakle investicije i, na kraju, rast.

Marija Demercis, viši saradnik u istraživačkom centru za politiku EU Bruegel, rekla je za Euractiv da smanjenje stope u četvrtak verovatno kasni nekoliko meseci, ali da je ovo odlaganje samo po sebi bilo potpuno predvidljivo.

"Kreatori politike u ECB pažljivo većaju pre bilo kakve političke odluke jer pomeraju tržišta i moraju da budu potpuno sigurni pre nego što promene politiku", kazala je ona.

Demercis smatra da ovaj oprez objašnjava želju ECB da odloži smanjenje stope dok ne prikupi dodatne podatke o platama tokom prvog kvartala ove godine, iako je rast plata već usporen u poslednja tri meseca 2023.

„Oni više vole da preuzmu cenu čekanja, umesto da rizikuju da su pogrešili, a ta jedna tačka- ti podaci su im jako važni", rekla je ona.

Da li će ECB zažaliti zbog smanjenja stope?

Međutim, Karsten Bržeski, globalni šef makro istraživanja u ING-u, izrazio je zabrinutost zbog potencijalnih opasnosti od preranog smanjenja.

„Iako niko nema kristalnu kuglu, junsko smanjenje stope moglo bi da postane nešto zbog čega će ECB zažaliti", kazao je on.

Bržeski je skicirao potencijalni scenario prema kojem smanjenje stope u četvrtak prati strm rast BDP-a i plata i porast očekivanja prodajnih cena.

To bi, kako je rekao, potencijalno moglo da izazove „spiralu plata i cena", pri čemu veće plate uzrokuju da proizvođači prebacuju više cene, što zauzvrat navodi zaposlene da zahtevaju dalje povećanje plata.

Rizik od lukavog odstupanja EU-SAD

Analitičari su se na sličan način sukobili oko opasnosti da se politika ECB-a „odvoji" od politike Federalnih rezervi SAD, posebno upozoravajući da bi odluka o smanjenju kamatnih stopa pre nego što bi Fed mogla dovesti do depresijacije evra u odnosu na dolar, čime bi se povećala cena uvoza i, na kraju, cene uopšte, čak i ako mogu pomoći izvozu.

Međutim, Sander Tordoir, glavni ekonomista Centra za evropske reforme (CER), sugerisao je da je briga nije baš tako ozbiljna.

On je napomenuo da veličina ekonomije evrozone, zajedno sa malim očekivanim smanjenjenjem stope od 0,25 odsto u četvrtak, znači i malu verovatnoću da „evrozona uveze  inflaciju iz SAD".

„Mislim da postoji zabrinutost, ali ne mislim da treba da postoji panika u vezi sa ovim", rekao je on za Euractiv.

Bržeski je, međutim, sugerisao da zvaničnike ECB ne zabrinjava uticaj na kurs sam po sebi, već činjenica da je inflacija u SAD imala tendenciju da „predvodi" inflaciju evrozone za tri do šest meseci u poslednjih nekoliko godina.

„Ako američka inflacija zaista vodi inflaciju u evrozoni i ako se američka inflacija vraća, to bi onda zaustavilo ili sprečilo Fed da snizi stope, ali ova priča o reflaciji u SAD bi takođe mogla da postane priča veoma brzo i u evrozoni", rekao je on. 

Julski sastanak 

Špekulacije se vrte i oko toga koliko će smanjenja stopa biti ove godine, a većina ih očekuje još jedno ili dva nakon juna.

Takav oprez odražava trenutna tržišna očekivanja, sa smanjenjem od manje od 60 baznih poena predviđenim u 2024. To bi bilo jednako  sa dva smanjenja od 25 baznih poena plus mogućnost trećeg.

„Moram reći da sam u dilemi između dva dodatna smanjenja stope, u septembrur i decembru, i to su i dalje naša očekivanja, ali mislim da postoji bojazan da će biti manje od toga“, rekao je Bžeski.

Tordoir je takođe oprezan.

„Mislim da će na svakom sastanku procenjivati najnovije podatake koji pristignu. I zato mislim da je sledeći sastanak ECB-a u julu sastanak na kome bi se moglo nešto više znati o tome.”

Ka većoj toleranciji na neizvesnost

Analitičari se takođe nisu složili oko toga da li ECB treba da prilagodi svoj politički okvir, a neki su izrazili zabrinutost da bi želja banke da smanji inflaciju na 2 odsto mogla na kraju naneti nepotrebnu štetu evropskoj ekonomiji.

Demercis je siguran da je rastuća volatilnost cena sama po sebi u velikoj meri posledica sve veće geopolitičke neizvesnosti, a to znači da bi ECB trebalo da dozvoli veću „toleranciju“ za inflatorna odstupanja od svog cilja od 2%.

„ECB mnogo govori o neizvesnosti, ali morate da shvatite da što je veći nivo neizvesnosti, to bi trebalo da budu veće granice tolerancije“, rekla je ona.

Bržeski je, s druge strane, upozorio da bi takva tolerancija mogla da stvori veću neizvesnost tržišta u pogledu budućih odluka ECB, čime bi rizikovala dalju štetu evropskoj ekonomiji.

(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)