Dok evropski bankari uveravaju da je vreme da novac pojeftini, procene američkog FED-a upozoravaju - inflatorni pritisci ne popuštaju dovoljno brzo, pa bi kamate mogle ostati visoke i duže nego što se očekuje.
U Narodnoj banci Srbije kažu da od toga zavisi i cena kredita u Srbiji, ali da zavisi i od domaćih faktora.
Britanska funta je prvi put posle dve godine nadjačala evro. Rast kursa ostrvske valute podstaklo je verovanjem da će Evropska centralna banka 6. juna smanjiti kamatne stope u evrozoni. Ta očekivanja još početkom godine dodatno osnažila čelnica Evropske banke, a dodatno, Evrozona se približava zacrtanom cilju inflacije, što je dovoljan uslov.
"Zahvaljujući ovom dezinflatornom procesu, inflacija se na održiv način približava našem cilju od 2 odsto, i stoga je u junu sazrelo vreme da se ublaži stav monetarne politike i započne smanjenje stopa. Ovo očigledno pretpostavlja da će se dezinflatorni trend nastaviti i da neće biti daljih zastoja u geopolitičkoj situaciji i cenama energenata", naveo je Oli Ren, član Upravnog saveta Evropske centralne banke.
kaže dekan Fefa fakulteta prof. dr Milan Nedeljković, kaže da ono što je takođe motiv za ECB jeste što mi vidimo da je privredna aktivnost u Evrozoni za razliku od svih američkih država u dosta neizvesnoj situaciji.
"Odnosno nivo rasta privredne aktivnosti je ograničen. I za razliku od američke ekonomije koja ipak pokazuje mnogo jaču putanju rasta, što onda postavlja pritisak na ECB da krenu snižavanje kako bi na taj način mogli da stimuliše ekonomiju", kaže Nedeljković.
Nedelju dana nakon odluke ECB-a, čuće se i stav Centralne banke Srbije. Osnovna kamata miruje već 10 meseci i od avgusta prošle godine je 6,5 odsto.
A šta će biti sa njom, zavisi i od nekih domaćih faktora.
"To su svakako geopolitičke tenzije, uticaj svetskih cena nafte, drugih energenata, primarnih poljoprivrednih proizvoda, brojni faktori iz domaćeg okruženja, kakva će biti domaća poljoprivredna sezona, kada će biti domaćna tražnja", pojašnjava zamenica generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, Mirjana Miletić.
Kako dodaje, Izvršni odbor će zadržati princip opreznosti u procesu donošenja odluka, uvažavajući rizike.
"Rizici jesu manji, ali su i dalje prisutni i pre svega potiču od faktora iz međunarodnog okruženja", istakla je ona.
Da li je momenat za kredite?
Ukoliko okolnosti budu povoljne, procena je da bi od naredne godine 150.000 korisnika stambenih kredita moglo da računa na manje rate.
"Nažalost ne mogu da kažem da će to biti epohalne vesti. Imali smo situaciju da je kamatna stopa od negativnog euribora došla do 4 odsto ECB-ove referentne stope. Takav pad se sigurno neće sada dogoditi. Mi imamo istovremeno i moratorijum koji je u Srbiji postojan od strane NBS koji je špostavio ograničenje na nivo kamatnih stopa", ističe Nedeljković i dodaje:
"Kada uzmemo u obzir moratorijum koji postoji i neki očekivani pad kamatnih stopa u narednom periodu, ja stvarno u ovom trenutku ne vidim neverovatno veliko snižavanje. Od nove godine očekujemo da će to biti 20 evra. Nivo rate koju vi plaćate zavisi od tipa kredita koji ste uzeli, dužine i svega ostalog", objašnjava on.
Stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan sa uzimanjem kredita. Statistika pokazuje da se od početka godine sve više građana odlučuje za kredit.
Prema tim podacima, odobreno je 31,5 odsto više kredita nego u istom periodu prošle godine. Najviše se uzimaju gotovinski, a dodatno povećanje zaduživanja se očekuje s približavanjem godišnjih odmora, matura i proslava.
(M.A./EUpravo zato/RTS)
