Evropska unija mora da razvije zalihe lekova, generatora i sirovina kako bi bila bolje pripremljena za vojne invazije, pandemije ili prirodne katastrofe, saopštila je Evropska komisija. Predstavljajući svoju prvu strategiju o zalihama, izvršno telo EU istaklo je da bi države članice trebalo da razmotre i hitne zalihe proizvoda za prečišćavanje vode, opreme za popravku podmorskih kablova, dronova i mobilnih mostova za upotrebu u konfliktima.
Ranije ove godine, javnosti u Evropskoj uniji je preporučeno da napravi zalihe hrane, vode i osnovnih potrepština za 72 sata, kako bi bile spremne u slučaju vojnog napada, prirodne katastrofe, nestanka struje ili velike industrijske nesreće. Kao deo šire Strategije pripravnosti, EU sada radi na identifikaciji ključnih zaliha koje bi države trebalo da poseduju i na unapređenju odgovora u kriznim situacijama kao što su pandemije, antimikrobna rezistencija i hemijske, nuklearne ili biološke pretnje.
Komesarka EU za upravljanje krizama, Hadža Lahbib, rekla je da vojni napadi i ekstremne vremenske pojave više nisu udaljene pretnje.
Planovi su zasnovani na lekcijama iz pandemije kovida, kada su države članice panično obezbeđivale zaštitne maske i medicinsku opremu za sebe, ostavljajući mnoge druge bez osnovnih sredstava. Inspiraciju je Komisija pronašla i u iskustvu Finske, Estonije i Češke, koje već imaju nacionalne zalihe.
Strategijom se predviđa i redovno ažuriranje neiscrpnih lista osnovnih dobara u zavisnosti od vrste krize. Do 2026. godine EU planira da uspostavi centar za ključne sirovine koji bi zajednički nabavljao robe za zainteresovane kompanije, koje bi mogle biti zadužene i za skladištenje. Takođe, do iste godine biće sastavljena lista lekova i medicinskih tehnologija koje treba prioritetno skladištiti ili nabavljati zajednički.
Kreditna šema koju podržava Evropska investiciona banka za podsticanje malih firmi i startapa da razvijaju inovativne lekove i medicinske tehnologije biće povećana na 200 miliona evra do 2027. godine.
EU razvija i sistem za praćenje otpadnih voda, koji bi funkcionisao kao „radar za rano upozoravanje“ u cilju detekcije zaraznih bolesti pre nego što se pojave simptomi. Tokom pandemije, stručnjaci za javno zdravlje navodili su da su uzorci iz kanalizacije pružali isplativ i efikasan način za nadzor bolesti.
Unija već raspolaže flotom aviona i helikoptera za gašenje požara, avionima za medicinsku evakuaciju, medicinskom opremom i mobilnim bolnicama. Kako se sezona požara u Evropi intenzivira – vatrogasci su se u sredu borili sa požarima na periferiji Marseja – Komisija je saopštila da su potrebni dodatni helikopteri i laki avioni kako bi se zaštitila nova ugrožena područja.
"Znamo s kakvim se pretnjama suočavamo, hibridni napadi, nestanci struje, ekstremno vreme i širenje bolesti. To više nisu udaljene opasnosti. Zato spremnost izmeštamo sa margine na prvu liniju odbrane," rekla je komesarka Lahbib.
Strategija je predstavljena dan nakon što je premijerka Danske, Mete Frederiksen, ponovila da EU mora biti spremna da se sama odbrani do 2030. godine.
"Ponovno naoružavanje Rusije znači da bi u roku od dve do pet godina mogla predstavljati ozbiljnu vojnu pretnju Evropi i NATO-u", rekla je u obraćanju Evropskom parlamentu.
(EUpravo zato.rs)
