Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je u Londonu da je njegova inicijativa u vezi sa liberalizacijom viznog režima Srbije sa Velikom Britanijom naišla na razumevanje kod britanskih zvaničnika.
Nakon prijema, koji je upriličio britanski kralj Čarls III povodom Berlinskog procesa, izjavio da je zamolio britanskog premijera Kira Starmera i ministarku spoljnih poslova Ivet Kuper da razmotre mogućnost liberalizacije viznog režima, bar za određene kategorije građana Srbije, odnosno za one koji žele da se edukuju ili akademski usavršavaju u Velikoj Britaniji.
"Ta inicijativa je naišla na razumevanje, a razgovarali smo i o tome da će to pitanje biti deo šireg paketa u okviru našeg približavanja Evropskoj uniji", kazao je Macut.
Prema njegovim rečima, razgovarali su i o novom elektronskom sistemu prijava za vize, koji je nedavno uveden.
"Iako proces dobijanja britanskih viza nikada nije bio jednostavan, primetno je razumevanje za naše potrebe i spremnost za olakšanje procedura", poručio je Macut.
Macut je, takođe, izjavio je da će Srbija na Samitu zemalja Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa izaći sa porukom da su "neprihvatljiva politička uslovljavanja Prištine".
"Srbija će na Samitu izaći sa praktičnim porukama. Smatramo da treba izaći iz začaranog kruga političkih uslovljavanja koja su za nas neprihvatljiva, jer smo stalno uslovljeni koracima privremenih vlasti u Prištini", kazao je Macut novinarima u Londonu, nakon prijema koji je britanski kralj Čarls III priredio povodom Samita Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa.
Kako je istakao, ta pitanja ne treba da budu kamen spoticanja za Srbiju.
"To je i britanska strana razumela", naveo je Macut.
Lideri Zapadnog Balkana u Londonu
Hristijan Micooski, premijer Severne Makedonije, nakon sastanka sa kraljem Čarlsom III rekao je da je isti bio "iskren i sadržajan, a razgovarali su o prijateljstvu između njihovih zemalja, stabilnosti, razvoju i zaštiti prirode, oblastima kojima se kralj godinama posvećuje".
Micooski je dodao da sastanak predstavlja priznanje i poštovanje, ali i podsticaj da se nastavi putem zajedničkih vrednosti, poverenja i partnerstva.
On je takođe naveo da u okviru Berlinskog procesa, koji organizuje premijer Kir Starmer, ima više sastanaka usmerenih na ekonomsku i infrastrukturnu stratešku saradnju sa Ujedinjenim Kraljevstvom.
Prijemu je prisustvovala i Borjana Kristo, predsednica Saveta ministara Bosne i Hercegovine, koja je okupljanje lidera Zapadnog Balkana ocenila kao "veče za pamćenje" sadržajnih i važnih razgovora.
Među gostima su bile i britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper i specijalna izaslanica zemlje za Zapadni Balkan, Dame Karen Pirs.
U svom govoru, Kuper je rekla da je događaj "znak koliko visoko cene odnose Velike Britanije sa Zapadnim Balkanom i partnerima koji su danas ovde prisutni".
Ona je naglasila zajednički napor da se prevaziđe nasleđe prošlih sukoba i da se gleda ka zajedničkoj, optimističnijoj budućnosti.
"Naše zajedničko iskustvo okupljanja nakon istorija sukoba i mogućnost da gledamo ka zajedničkoj budućnosti, uz optimizam za budućnost. Ne samo da se bavimo pitanjima bezbednosti i pomirenja, već i ekonomskim rastom, prilikama za budućnost, kulturom, industrijom i načinom na koji možemo zajedno raditi na pitanjima od migracija do ekonomije i trgovine. Dakle, sa svim tim temama i mnoštvom pitanja za raspravu, ali i toliko stvari koje možemo jednostavno da uživamo svi zajedno kao deo Berlinskog procesa", rekla je Kuper.
Berlinski proces: Decenija evropske perspektive
Berlinski proces je pokrenut 2014. godine u Berlinu sa ciljem da poveže zemlje Zapadnog Balkana i približi ih Evropskoj uniji. Inicijativa okuplja šest država regiona i pruža stabilnu platformu za politički dijalog, regionalnu saradnju i razmenu iskustava. Stručnjaci ističu da je proces ključan okvir za proevropski razvoj Zapadnog Balkana, jer omogućava političku vidljivost regiona, podstiče infrastrukturne i socijalne projekte, te jača evropsku perspektivu zemalja koje teže članstvu u EU.
Iako Berlinski proces nije formalni instrument EU pristupanja, njegova snaga leži u povezivanju lidera, definisanju zajedničkih prioriteta i osiguravanju kontinuiteta regionalne saradnje.
Svake godine samit se održava u drugom evropskom gradu, a zemlja domaćin preuzima vođstvo i objavljuje završnu deklaraciju sa spiskom ključnih projekata. Fokus procesa obuhvata infrastrukturu, ekonomiju, vladavinu prava, bezbednost, mobilnost, zaštitu životne sredine i programe za mlade.
(EUpravo zato.rs)
