Više članica Evropske unije izrazilo je zabrinutost zbog plana EU da postepeno zabrani uvoz ruskog gasa i nafte, upozoravajući da bi taj potez mogao ozbiljno da ugrozi sigurnost energetskog snabdevanja u nekim državama.
Na sastanku ministara energetike u Briselu, mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto upozorio je da bi Mađarska mogla ostati bez stabilnog snabdevanja gasom, jer preostala infrastruktura jednostavno nema ni fizički ni kapacitetni potencijal da odgovori na potrebe zemlje. Prema njegovim rečima, zabrana nema veze sa politikom, već je "pitanje matematike i fizike".
Slične stavove iznela je i Slovačka, dok je Rumunija ukazala na praktične izazove u dokazivanju porekla uvoznog gasa, naročito kada se radi o mešavinama koje stižu tankerima ili preko gasnih čvorišta.
Savet EU je usvojio predlog nove regulative koja predviđa da zabrana neće važiti ukoliko bi došlo do ozbiljnih poremećaja u isporukama.
Takođe je predviđena mogućnost uvoza gasa koji nije ruskog porekla, putem Turskog toka, a tranzit gasa kroz EU u treće zemlje nije eksplicitno zabranjen - što ide u korist državama poput Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.
Dogovorom je predviđeno da se kratkoročni ugovori o kupovini ruskog gasa, potpisani pre 17. juna 2025. godine, mogu koristiti do sredine 2026. Dugoročni aranžmani bi bili obustavljeni od 1. januara 2028. godine, što je ujedno i rok za prestanak uvoza ruske nafte.
Bugarska je zatražila da se zakonodavstvom zaštite operatori gasovoda (TSO) od mogućih arbitražnih sporova i finansijskih kazni zbog primene novih pravila.
Rumunski predstavnik Kristijan Bušoj naglasio je da, iako njegova zemlja podržava predlog, verifikacija porekla gasa mora biti praktična, transparentna i izvodljiva. On je upozorio da će biti teško tačno utvrditi izvor gasa, naročito u slučajevima kada se gas uvozi u tečnom stanju (LNG) iz više izvora.
U nacrtu dokumenta koji su usvojili ministri stoji da gas koji dolazi iz Rusije, bilo direktno ili preko treće zemlje, mora biti predmet zabrane, osim ako se radi o tranzitu kroz EU.
Time bi državama zapadnog Balkana koje nisu članice EU, poput Srbije, omogućeno da i dalje koriste gasovod Balkanski tok, deo Turskog toka.
Srbija trenutno nema potpisan dugoročni ugovor sa Rusijom o snabdevanju gasom, nakon što je prethodni istekao u maju.
Uz to, Nacionalna naftna industrija Srbije (NIS), koja je pod kontrolom ruskog Gazproma, nalazi se pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.
Dodatni izazov predstavlja rekordno nizak nivo proizvodnje električne energije iz hidroelektrana zbog suše, dok se ugalj sve više uvozi jer domaća proizvodnja lignita ne zadovoljava potrebe.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
