Regionalna kancelarija za Evropu, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), objavile su saopštenje u kom pozivaju evropske vlade da uvedu rigoroznije politike po pitanju alkohola. Stav je da bi njihovo uvođenje bila "jedna od najpametnijih investicija u javno zdravlje".
Poruka dolazi zajedno sa objavljivanjem Priručnika za prevenciju raka, koji prvi put procenjuje uticaj alkohola na nastanak karcinoma i javne politike koje dokazano smanjuju ukupnu potrošnju alkohola.
Vodeći zdravstveni izazov u EU - povezanost raka sa konzumacijom alkohola
Evropska unija (EU) predstavlja region sa najvećom potrošnjom alkohola po glavi stanovnika na svetu, a rak se smatra jednim od vodećih uzroka smrti u državama članica. Prema podacima SZO i IARC-a, u 2020. godini alkohol je bio odgovoran za oko 111.300 novih slučajeva raka u EU, od čega: 36.900 slučajeva raka debelog creva, 24.200 slučajeva raka dojke, 12.400 slučajeva raka usne duplje i ždrela. Više od 70 odsto svih ovih slučajeva zabeleženo je kod muškaraca.
Ekonomski teret bolesti izazvanih konzumacijom alkohola je velik, samo u 2018. godini ovaj problem je "koštao" EU više od 4,58 milijardi evra prema dostupnim podacima. Dok ukupni troškovi - hospitalizacija, povrede, nasilje i gubitak produktivnosti, verovatno iznose i nekoliko desetina milijardi evra na godišnjem nivou.
"Evropske zemlje plaćaju previsoku cenu zbog alkohola - u slučajevima raka, koji su mogli biti sprečeni i u razorenim porodicama koje prolaze kroz to", izjavio je dr Gundo Vajler, direktor za prevenciju i promociju zdravlja u evropskoj kancelariji SZO-a.
"Alkohol ne može biti kulturno nasleđe ako izaziva bolest, smrt i invaliditet. Ovaj priručnik pruža najjasnije dokaze do sada o tome kako možemo preokrenuti trend."
Naučni dokazi: alkohol je kancerogen
IARC je još pre nekoliko decenija klasifikovao alkoholna pića kao kancerogene supstance za ljude. Najnoviji dokazi potvrđuju da alkohol uzrokuje najmanje sedam vrsta raka - uključujući rak usne duplje, ždrela, jednjaka, jetre, dojke i debelog creva - te da se smanjenjem ili prestankom konzumiranja, značajno smanjuje rizik.
Analiza iz Priručnika pokazuje da bi se uvođenjem određenih politika uočio pozitivan efekat na smanjenje konzumacije alkohola: povećanje poreza i cena alkohola, ograničavanje dostupnosti (manje prodajnih mesta, kraće radno vreme prodavnica), podizanje minimalne starosne granice za kupovinu, zabrana ili stroga regulacija marketinga i sponzorstava alkoholnih pića, kontrole prodaje na nivou država članica (monopoli), koordinisane višesektorske politike koje obuhvataju i lečenje zavisnosti.
Prema SZO, sprovođenjem ovih mera rezultati bi se videli u roku od pet godina - vremenski okvir koji odgovara trajanju jednog političkog mandata, čime mere postaju i politički i društveno isplative.
Visoka potrošnja i slaba kontrola u Srbiji
Srbija se nalazi među zemljama sa najvišom potrošnjom alkohola u Evropi. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i SZO, prosečan građanin Srbije konzumira oko 11 litara čistog alkohola na godišnjem nivou, dok muškarci u proseku piju gotovo dvostruko više od žena.
Procene govore da u zemlji ima više od 200.000 registrovanih osoba sa poremećajem upotrebe alkohola, dok je stvarni broj verovatno višestruko veći zbog stigme i nedovoljne dostupnosti lečenja.
Zabrinjava i činjenica da mladi u Srbiji najčešće prvi put probaju alkohol između 13. i 15. godine, a opijanja postaju sve češće među adolescentima. Iako zakon zabranjuje prodaju alkohola maloletnicima, kontrole i kazne u praksi su retke, a alkohol je široko dostupan - od kioska do benzinskih pumpi.
U poređenju sa preporukama SZO, Srbija ima nizak nivo oporezivanja alkoholnih pića, nedovoljno regulisan marketing i oglašavanje, kao i ograničene mere prevencije i tretmana zavisnosti.
Preporuke SZO i IARC-a jasno ukazuju da su strože politike vezane za alkohol jedan od ključnih alata za smanjenje obolevanja i mortaliteta od raka u Evropi.
Izvor: WHO/IARC
