Evropski parlament izglasao je zabranu korišćenja naziva povezanih sa mesom, poput "burger" ili "kobasica", za biljne proizvode, što je izazvalo burne reakcije potrošačkih i ekoloških organizacija.
U Evropskoj uniji već dugo traje rasprava o tome kako treba nazivati proizvode na biljnoj bazi. Njihova popularnost stalno raste, ali i dalje postoji nedoumica oko toga kako ih pravilno obeležavati i promovisati na jedinstvenom tržištu.
Da li smemo pljeskavicu od soje nazvati "vege burgerom"? Možemo li koristiti reč "kobasica" ako proizvod ne sadrži meso ili to zbunjuje potrošače?
U sredu (8. oktobra) je Evropski parlament odlučio da nazivi poput hamburger, kobasica, šnicla ili stejk mogu da se koriste samo za mesne proizvode, a ne i za biljne alternative.
"Prihvatam da su stejk, kotlet ili kobasica proizvodi s naših stočarskih farmi. Tačka. Nema laboratorijskih zamena, nema biljnih proizvoda", rekla je francuska poslanica Selin Imar (EPP), zadužena za ovu temu u Parlamentu, tokom plenarne rasprave u utorak.
Dodala je da se ovde ne radi samo o nazivu, već i o transparentnosti i jasnoći za potrošače, kao i o priznanju rada stočara.
Ova debata u EU tinja već neko vreme. Prema sadašnjim propisima, biljni proizvodi smeju da koriste nazive povezane s mesom pod uslovom da je na ambalaži jasno istaknuto da su napravljeni isključivo od biljaka.
Međutim, u julu je Evropska komisija, u okviru predloga za ažuriranje Zajedničke organizacije tržišta (CMO), navela da se "mesom" smatraju isključivo jestivi delovi životinja, dok se "mesni proizvodi" odnose samo na one koji su potpuno životinjskog porekla.
Predlog uključuje listu od 29 zabranjenih termina za vegetarijanske i veganske proizvode, među kojima su: govedina, piletina, slanina, rebarca, krilca i belo meso.
Evropski parlament pokušao je da uvede sličnu reformu i 2020. godine, tokom rasprava o poljoprivrednim subvencijama EU, ali je tada predlog propao.
"Ne mislite da su potrošači glupi"
Glavni argument pristalica zabrane jeste da nazivi mogu da zbune kupce, jer im nije sasvim jasno šta zapravo kupuju.
Međutim, tokom burne rasprave u sredu, neki poslanici su oštro kritikovali odluku svojih kolega.
"Neki političari u ovoj sali misle da treba da ne verujemo u inteligenciju potrošača, da oni ne umeju da pročitaju šta kupuju. Ako nešto piše da je ‘vegan burger’, svima je jasno da ne sadrži meso", rekao je austrijski poslanik Tomas Vajc (Zeleni).
Ako nije mleko, onda je ‘napitak’
Četiristo organizacija potpisalo je otvoreno pismo kojim se traži povlačenje zabrane 29 termina povezanih sa mesom za biljne proizvode.
U pismu se EU poziva da poštuje pravne presedane koji obezbeđuju transparentno i potrošačima razumljivo obeležavanje proizvoda, kao i da podrži inovacije i održivost, kroz ravnopravne uslove za biljne alternative koje podstiču zdravu i klimatski prihvatljivu ishranu.
Pismo se poziva na presudu Suda pravde Evropske unije iz prošle godine, kojom je utvrđeno da države članice ne mogu sprečiti proizvođače hrane da koriste nazive tradicionalno povezane sa mesom za vegetarijanske proizvode, sve dok etikete jasno objašnjavaju sastav.
Sličan pravni slučaj pojavio se još 2017. godine, kada je najviši sud EU odlučivao o korišćenju mlečnih termina za biljne proizvode poput sojinih i ovsenih napitaka.
Tada je presuđeno da se termini poput mleko, puter ili jogurt mogu koristiti samo za proizvode koji sadrže pravo mleko, pa su biljne alternative na evropskim policama morale da budu označene kao "napici".
Tekst koji je usvojio Parlament sada mora da prođe pregovore sa svim državama članicama u Savetu EU, gde se očekuje žestoka rasprava, jer se o ovom pitanju već vodi debata i u mnogim nacionalnim parlamentima.
(EUpravo zato/Euronews)
