U drugom kvartalu 2025. godine, oko jedan od deset zaposlenih u Evropskoj uniji radio je više od 45 sati nedeljno. Podaci Eurostata pokazuju da je 10,8 posto radno aktivnih osoba starosti od 20 do 64 godine u EU imalo prekovremeni rad, uključujući glavni i dodatni posao.
Ovo istraživanje osvetljava razlike u radnom opterećenju širom Unije i daje jasnu sliku o tome kako se Evropljani angažuju na tržištu rada.
Najveći broj osoba koje rade duže od 45 sati nedeljno zabeležen je u Grčkoj, gde čak 20,9 posto zaposlenih spada u ovu kategoriju, dok slede Kipar sa 16,6 posto i Malta sa 14,6 posto. Sa druge strane, najmanje radnika s dužim radnim vremenom ima u Bugarskoj (2,5 posto), Letoniji (4,1 posto) i Rumuniji (5,9 posto).
Ove razlike ukazuju na to kako ekonomske prilike, tržište rada i kulturni faktori utiču na radno angažovanje u različitim delovima Evrope.
Najviše Evropljana spada u grupu koja radi između 20 i 44 sata nedeljno, što je i standardno radno vreme u većini zemalja. U EU, 72,3 posto zaposlenih spada u ovu kategoriju, dok su najviši procenti zabeleženi u Bugarskoj (92,8 posto ), Rumuniji (90,6 posto ) i Letoniji (86,9 posto ). Ovaj raspon radnog vremena omogućava zaposlenima da balansiraju između posla i privatnog života, ali i pokazuje razlike između severa i juga Evrope u radnim navikama.
Sa druge strane, 16,9 posto zaposlenih u EU radi do 19 sati nedeljno, što često obuhvata osobe koje rade skraćeno, studente, ili one koji dopunjuju prihode dodatnim poslovima.
Najviše osoba u ovoj kategoriji ima u Holandiji (26,8 posto ), Danskoj (25,5 posto ) i Austriji (25,3 posto ), dok su najmanji procenti u Rumuniji (3,5 posto ), Bugarskoj (4,6 posto ) i Grčkoj (6,1 posto ). Ovi podaci ukazuju na fleksibilnost tržišta rada u pojedinim zemljama i na postojanje različitih modela zaposlenja u okviru EU.
Podaci Eurostata pokazuju da Evropljani rade u vrlo različitim režimima, od intenzivnog rada sa više od 45 sati nedeljno do kraćeg radnog vremena, pri čemu značajne razlike postoje između severa, juga i istočnih članica Unije.
Razumevanje ovih trendova može pomoći u oblikovanju politika rada, regulaciji prekovremenog rada i promovisanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života u Evropi.
(EUpravo zato.rs)
