Tokom petogodišnjeg perioda, od 2018. do 2023. godine, otpornost na antibiotike porasla je kod više od 40 odsto praćenih lekova, sa prosečnim godišnjim rastom između 5 i 15 procenata, pokazuje izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Globalni izveštaj o nadzoru otpornosti na antibiotike pratio je 22 ključna antibiotika koji se koriste u lečenju infekcija izazvanih osam najčešćih bakterijskih patogena, uključujući infekcije urinarnog trakta i gonoreju.
Prema SZO, antimikrobna rezistencija (AMR) predstavlja jednu od najvećih pretnji po javno zdravlje u 21. veku i mogla bi znatno otežati lečenje svakodnevnih infekcija. Nastaje uglavnom usled prekomerne i nepravilne upotrebe lekova, što omogućava patogenima da razviju otpornost, a dodatno je podstiču loša higijena i nedostatak čiste vode. Bakterijska rezistencija odnela je 1,27 miliona života 2019. godine, a doprinela smrti još 4,95 miliona ljudi širom sveta.
"Antimikrobna rezistencija nadmašuje napredak moderne medicine i ugrožava zdravlje porodica širom sveta. Kako zemlje jačaju svoje sisteme nadzora nad AMR-om, moramo koristiti antibiotike odgovorno i obezbediti svima pristup odgovarajućim lekovima, dijagnostici i vakcinama proverenog kvaliteta", izjavio je generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus.
Srednji nivo otpornosti na antibiotike u Evropi iznosi 10,2 odsto, što je drugi najniži rezultat među regionima i ispod svetskog proseka od 17,2 odsto.
Najveću pretnju predstavljaju gram-negativne bakterije, među kojima su E. coli i Klebsiella pneumoniae, koje izazivaju najteže bakterijske infekcije. Prema izveštaju, više od 40 odsto sojeva E. coli i 55 odsto K. pneumoniae u svetu otporno je na antibiotike koji se koriste kao prva linija lečenja.
Otpornost na gonoreju
Zabrinjava i bakterija koja izaziva gonoreju, a koja je razvila otpornost na sve lekove iz prve linije terapije. Antibiotik ciprofloksacin više nije pogodan za upotrebu zbog široko rasprostranjene otpornosti, dok je azitromicin povučen iz rutinske terapije. Najveća otpornost na azitromicin zabeležena je upravo u evropskom regionu, skoro 26 procenata.
Kako bakterije postaju otporne na osnovne antibiotike, lekari sve češće moraju posezati za "poslednjim linijama odbrane", lekovima koji su skuplji i teže dostupni, naročito u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Razvoj novih antibiotika gotovo je stao zbog nedostatka profitabilnog tržišta i podsticaja za farmaceutske kompanije da u njih ulažu. Evropska komisija predložila je uvođenje "vaučera za ekskluzivnost" kako bi motivisala kompanije koje razvijaju nove antibiotike, u okviru svog zakonodavnog paketa o farmaciji. Evropski parlament predlaže i sistem nagrada za ulazak novih lekova na tržište, kao i model pretplate na nivou EU - predloge o kojima se trenutno raspravlja radi ažuriranja pravila EU o farmaceutskoj industriji.
Postoje i alternativni modeli, poput Globalnog partnerstva za istraživanje i razvoj antibiotika, koje nastoji da razvija nove antibiotike na neprofitnoj osnovi.
(EUpravo zato/Politico)
