Evropska komisija predstavila je Strategiju pripravnosti Unije za sprečavanje i reagovanje na nove krize i pretnje, u okviru koje je pozvala da se poveća skladištenje ključne opreme i materijala i podstakla građane EU da održavaju osnovne zalihe za najmanje 72 sata u hitnim slučajevima.
Kako se navodi u saopštenju Komisije, strategija za podršku državama članicama Evropske unije i unapređenje sposobnosti Evrope za sprečavanje i reagovanje na nove pretnje pokrenuta je u vreme kada se EU suočava sa sve složenijim krizama i izazovima "koji ne mogu da se zanemare".
"Od sve većih geopolitičkih tenzija i sukoba, hibridnih i sajber-bezbednosnih pretnji, stranih manipulacija informacijama i mešanja, do klimatskih promena i sve većih prirodnih katastrofa, EU treba da bude spremna da zaštiti svoje građane i ključne društvene funkcije koje su ključne za demokratiju i svakodnevni život", poručuje se u saopštenju.
Strategija obuhvata 30 ključnih akcija i detaljan akcioni plan za unapređenje ciljeva Unije pripravnosti, a kao jedan od ključnih ciljeva i aktivnosti navodi se promovisanje spremnosti građana.
Građani EU se tako ohrabruju da "usvoje praktične mere, kao što je održavanje osnovnih zaliha za najmanje 72 sata u hitnim slučajevima", a traži se i da se lekcije o pripravnosti integrišu u školske programe i da se uvede Dan pripravnosti EU.
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je Evropa spremna da podrži države članice EU i svoje partnere od poverenja u susedstvu da spasu živote i sredstva za život.
"Nove realnosti zahtevaju novi nivo pripremljenosti u Evropi. Našim građanima, našim državama članicama i našim preduzećima su potrebni pravi alati da deluju kako bi se sprečile krize i kako bi brzo reagovali kada dođe do katastrofe. Porodice koje žive u poplavnim zonama treba da znaju šta da rade kada se vode podignu. Sistemi ranog upozorenja mogu da spreče da regioni pogođeni šumskim požarima izgube dragoceno vreme", poručila je Fon der Lajen.
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas ocenila je da je "jasno da Evropa mora da bude snažnija na svim frontovima i na svim nivoima društva" i da je "uvek bolje sprečiti krize nego se baviti njihovim posledicama".
Stratagija je predstavljena nakon što je bivši finski predsednik Sauli Ninisto u svom izveštaju o pripravnosti i spremnosti EU-a zaključio da je hitno potrebno ojačati civilnu i vojnu pripravnost i spremnost Europe za suočavanje sa sve većim bezbednosnim izazovima, a usmerena je na integrisani pristup, koji obuhvata sve opasnosti, sve nivoe vlasti i celokupno društvo.
Zašto je potrebna Strategija za pripravnost?
Evropska unija suočava se sa sve složenijim i nestabilnijim sigurnosnim okruženjem, uključujući sve veće geopolitičke napetosti, hibridne napade i kibernapade koje sponzorira država te strano uplitanje. Događaji iz naše bliske prošlosti pokazale su i u kojim oblastima je potrebno udruženo delovanje, ali i jasnu dodanu vrednost koju EU može doneti pripravnosti i planiranju kriza u takvim scenarijima.
"Prvo, moramo bolje razumeti na šta se pripremiti. EU je posednjih godina znatno unapredila svoje instrumente za upravljanje krizama, dok je nedavna kriza velikih razmera i dugotrajna. Međutim, taj paket instrumenata je i dalje podeljen između različitih institucija, službi i agencija. Unija za pripravnost će objediniti te kapacitete u koordinirani okvir. Kako bismo bili spremni za sve najgore scenarije, moramo povećati svoju pripravnost i uključiti kompanije, organizacije civilnog društva kao i građane, koji poseduju dragoceno stručno znanje i veštine. Strategija pripravnosti pruža podršku za njihovu bolju integraciju u našu kolektivnu civilnu pripravnost", navodi se u dokumentu koji je objavila Evropska komisija.
Na koje se vrste kriza EU priprema?
EU se priprema za širok spektar rizika i pretnji koji obuhvataju prirodne katastrofe i katastrofe izazvane ljudskim delovanjem. To uključuje:
· Prirodne katastrofe: poplave, šumske požare, zemljotrese i pogoršanje ekstremnih vremenskih uslove izazvanih klimatskim promenama.
· Katastrofe izazvane ljudskim delovanjem: industrijske nesreće, tehnološke neuspehe i pandemije.
· Hibridne pretnje: sajber napadi, kampanje dezinformiranja, manipulacija informacijama i uplitanje (FIMI) i sabotaža kritične infrastrukture.
· Geopolitičke krize: oružani sukobi, uključujući mogućnost oružane agresije na države članice.
Evropska unija će svoje napore usmeriti na poboljšanje spremnosti stanovništva, u saradnji sa državama članicama, s posebnim fokusom na razvijanje kulture otpornosti na nacionalnom i lokalnom nivou. To podrazumeva unapređenje javne svesti o rizicima kroz ciljanje informativnih kampanja, obrazovne programe i dostupne online resurse.
Pored toga, EU će se baviti i jačanjem građana, podstičući ih da preduzmu proaktivne korake u pripremi za krizne situacije. To uključuje izradu planova za hitne slučajeve u domaćinstvima, kao i stvaranje zaliha osnovnih potrepština.
Takođe, EU će podržati razvoj efikasnih sistema za upozoravanje javnosti i komunikaciju u kriznim situacijama u državama članicama, kako bi se osiguralo da svi građani budu obavešteni, bez obzira na njihovu lokaciju.
(EUpravo zato.rs)
