Prošlog leta je započet rad na projektu univerzitetske dečje klinike Tiršova 2, jednoj od najznačajnijih investicija u sektoru zdravstva, a 2026. bi trebalo da primi prve pacijente.
Nova dečja klinika nalaziće se u krugu Kliničkog centra Srbije, na delu uz sam auto-put. Imaće 11 spratova i prostiraće se na impresivnih 62.000 kvadrata bruto površine, dok je samo građevinski deo projekta vredan 118 miliona evra. Kada se završi, moderna dečja klinika Tiršova 2 imaće više od 280 kreveta za smeštaj korisnika raspoređenih u 154 sobe.
Evropska unija je podržala izgradnju bespovratnom donacijom u iznosu od 35,7 miliona evra.
Očekuje se da će, pored lečenja dece iz Srbije, bolnica pružati medicinske usluge i deci iz celog regiona Zapadnog Balkana kada za tim bude potrebe.
Ovo je najveća donacija koju je EU ikada odobrila za jedan pojedinačni projekat, a sredstva su obezbeđena putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), zajedničke inicijative Evropske komisije i partnerskih međunarodnih finansijskih institucija, uključujući Evropsku investicionu banku (EIB), Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), Razvojnu banku Saveta Evrope (CEB) – koja predstavlja glavni instrument evropske politike solidarnosti kroz finansiranje socijalnih projekata u 42 zemlje članice Saveta Evrope – Nemačku razvojnu banku (KfW), Francusku razvojnu agenciju (AFD) i Svetsku banku (WB).
"Bilo je krajnje vreme da se rastereti postojeća bolnica u Tiršovoj, jer su potrebe odavno premašile njene kapacitete. Počeli su sa radom pre oko sto godina, grad je u međuvremenu rastao i razvijao se, a sa njim i tehnologija. Osim dece iz Beograda i Srbije, tamo se leče i brojna deca iz drugih zemalja regiona Zapadnog Balkana“, rekla je jedna majka iz Beograda, prenosi WeBalkans.
Sadašnja Univerzitetska dečja klinika (UKC) Tiršova godišnje primi oko 14.000 pacijenata, obavi oko 170.000 pregleda i izvede oko 6.000 operacija. Zajedno sa Institutom za majku i dete u Beogradu, UKC pruža visoko specijalizovanu pedijatrijsku negu za Srbiju i zemlje u okruženju.
Postojeći objekti datiraju iz 1920-ih godina i, uprkos dosadašnjim proširenjima i renoviranjima, više ne ispunjavaju savremene zdravstvene standarde dok troškovi održavanja samo rastu.
Procenjuje se da će se ukupni kapacitet povećati za 30 odsto – što znači da svake godine ovde moći da se leči oko 3.700 dodatnih pacijenata.
Bolnica će biti opremljena najsavremenijom opremom i efikasnijim sistemima za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju. Biće obezbeđen i smeštaj za porodice male dece izvan Beograda koje ne mogu da pronađu odgovarajući smeštaj u gradu, a svi objekti biće u potpunosti pristupačni osobama sa invaliditetom. Zdravstvene usluge za najmlađe pacijente u Srbiji biće usklađene sa evropskim standardima i odgovaraće specifičnim, složenim pedijatrijskim potrebama susednih zemalja.
U prethodnim izjavama naglašeno je da će nova bolnica biti opremljena sofisticiranom dijagnostičkom opremom i koristiti sigurnije, preciznije hirurške tehnologije. Osoblje će imati priliku da primenjuje nova znanja u dijagnostici i lečenju, kao i da se bavi naučnoistraživačkim radom i obrazovanjem.
Tokom poslednje dve decenije, EU je opremila bolnice, laboratorije, institute za javno zdravlje i centre za transfuziju krvi širom Srbije. Takođe je obezbedila više od 280 potpuno opremljenih sanitetskih vozila, od kojih je više od 120 imalo respiratore, koji su bili ključni u borbi protiv koronavirusa.
Generalno, EU je preko Evropske investicione banke podržala celokupnu zdravstvenu mrežu Srbije sa oko 250 miliona evra, finansirajući rekonstrukciju i izgradnju 20 većih bolnica širom zemlje. Među njima su Institut Torlak i četiri univerzitetska klinička centra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
(EUpravo zato/We Balkans)
