Faktori životne sredine, poput zagađenja vazduha, ekstremnih temperatura i izloženosti štetnim hemikalijama, prouzrokuju jedan od pet smrtnih slučajeva kardiovaskularnih bolesti u Evropskoj uniji, iako ti rizici mogu da se spreče. Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuje da politike zaštite životne sredine mogu zaštititi milione Evropljana od srčanih oboljenja i spasiti živote.
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju glavni uzrok smrti u EU: više od 1,7 miliona ljudi umrlo je 2022. godine, što čini trećinu svih smrtnih slučajeva te godine.
Procene pokazuju da su ključni faktori životne sredine odgovorni za najmanje 18% tih slučajeva. Takođe, svake godine se dijagnostikuje više od 6 miliona novih slučajeva kardiovaskularnih bolesti, što Evropu košta oko 282 milijarde evra, sudeći prema izveštaju "Sprečavanje kardiovaskularnih bolesti kroz zdravu životnu sredinu".
Iako su pojedinačni faktori koji izazivaju kardiovaskularne bolesti, poput genetike i starosti, teže promenljivi, činioci poput životne sredine i ponašanja mogu da se ublaže ciljanim politikama. Istorija EU u smanjenju zagađenja vazduha pokazuje da takve politike daju rezultate: Unija je već na dobrom putu da ostvari cilj Akcionog plana za nultu stopu zagađenja čime bi se broj prevremenih smrti od zagađenja vazduha smanjio za više od 55% do 2030. godine, u poređenju sa 2005.
Plan Evropske komisije za kardiovaskularno zdravlje u EU, trenutno u izradi, predstavlja priliku da se faktori životne sredine bolje integrišu u zdravstvene politike.
Ključni faktori životne sredine koji doprinose smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti su zagađenje vazduha, ekstremne temperature i vremenski uslovi, buka u saobraćaju, kao i hemijska izloženost toksičnim supstancama (uključujući teške metale i hemikalije koje remete endokrini sistem). U Evropi se ovi faktori razlikuju po regionima.
Smanjenje rizika iz životne sredine
Prvi korak je efikasno sprovođenje već postojećih politika. Na primer, Direktiva o kvalitetu vazduha pomoći će da se zagađenje smanji na nivoe koji su u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), čime se direktno umanjuju rizici od srčanih bolesti.
Rizici po zdravlje srca koji potiču iz životne sredine mogu se dodatno smanjiti kroz politike i mere kao što su:
- smanjenje buke u saobraćaju;
- sprovođenje propisa o hemikalijama, ubrzano ukidanje kardiotoksičnih supstanci i podsticanje bezbednijih alternativa;
- priprema zdravstvenih sistema za uticaje promene klime na zdravlje srca putem sistema ranog upozorenja, kampanja javnog zdravlja i ciljane podrške ranjivim grupama;
- promovisanje pristupa "Jedno zdravlje" (One Health) koji ima za cilj zaštitu zdravlja ljudi, životinja i ekosistema;
- podizanje javne svesti i obrazovanja o kardiovaskularnim rizicima koji potiču iz faktora životne sredine, kao i promovisanje zdravijih životnih navika;
(EUpravo zato/EEA)
