Prva potpuno slepa ambasadorka Velike Britanije koja u avgustu preuzima svoj mandat u zemlji članici Evropske unije - Sloveniji. Ona kaže da njen invaliditet može pomoći u izgradnji odnosa sa uticajnim ljudima širom sveta. Viktorija Harison ima rok do leta da tečno nauči da govori slovenački jezik pre nego što preuzme funkciju u glavnom gradu Ljubljani, piše britanski list BBC.
Učenje jezika je u nadležnosti svakog stranog diplomate - ali "priprema za invalidnost", kako to ona naziva, je jedinstvena za njenu situaciju.
Navikavanje na novi dom i pamćenje novih ruta do posla i lokalnih kafića sa svojim psom vodičem, Otom, samo su neki od zadataka koje Viktorija ima na svojoj listi uz dnevni posao.
"Tokom mog prvog posla [u inostranstvu] nisam znala da postoji neverovatan kafić veoma blizu mesta gde sam živela - prolazila bih pored njega, a nisam znala da postoji", kaže ona.
Oslepela tokom tinejdžerskih godina
Kada se rodila, videla je normalno, ali je došlo do poremećaja vida i stanje se postepeno pogoršavalo tokom njenih tinejdžerskih godina.
"Nije uvek bilo lako odrastati sa slabijim vidom od drugih ljudi", kaže ona – ali nikada nije osećala da će je njeno stanje sputavati od posla iz snova, diplomatije.
Kao tinejdžerka, TV izveštaji o padu Berlinskog zida 1989. godine izazvali su kod nje interesovanje za svet inostrane diplomatije. Pitala je svog oca šta radi diplomata i saznala da su "plaćeni da putuju svetom, uče jezike i predstavljaju svoje zemlje".
"Mislila sam da to zvuči fantastično", kaže Viktorija.
Godine 1995. uveden je Zakon o diskriminaciji osoba sa invaliditetom, koji je zamenjen Zakonom o jednakosti, kako bi se uklonile barijere sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom pri zapošljavanju.
Godinu dana kasnije, Viktorijina prva šansa da radi u Forin ofisu (Ministarstvo spoljnih poslova) došla je u obliku programa studentske prakse. Njena glavna zabrinutost nije bila usmerena na sposobnost da obavlja posao zbog invaliditeta, već na sosptvenu nesigurnost.
"Nisam pohađala ni Oksford niti Kembridž. Konkurencija je zaista velika", kaže ona.
Kancelarija za inostrane i poslove Komonvelta ponudila je Viktoriji stručnu praksu u Moskvi, ali kada je rekla da se vodi kao slepa, "zavladao je muk... sa druge strane slušalice".
"Tada mi je rečeno, 'nemamo slepe ljude u našoj organizaciji'", kaže ona.
Viktorija se seća da ju je telefonski razgovor "iznenadio", a ne "obeshrabrio".
Mislila je da će neke druge stvari, na primer to što je žensko, biti veća prepreka u karijeri nego činjenica da je slepa. Nekoliko dana kasnije obaveštena je da joj je praksa odobrena.
Prva osoba u Ministarstvu spoljnih poslova sa invaliditetom
Godine 1997. Viktorija je dobila stalni posao u Forin ofisu - postavši prva osoba sa invaliditetom koja je tamo radila.
"Bila sam nešto novo. Nije bilo drugih ljudi koji su imali značajne invaliditete ", kaže Viktorija.
Kako se Kancelarija za inostrane i poslove Komonvelta još uvek usklađivala sa promenama koje su uvedene Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Viktorija je računar dobila tek posle šest meseci.
"Nije da ljudi nisu želeli da me podrže. Zapravo to je bila organizacija u kojoj smo se mi... u velikoj meri prilagođavali i stvari su se radile u hodu", kaže ona.
Kada je primetila da njene kolege napreduju, počela je da sumnja u sebe.
"Osećala sam se nekako frustrirano jer sam mislila da ne mogu da pokažem ljudima da sam zapravo dobra kao drugi. I nisam baš imala priliku da dokažem da skeptici greše ", kaže ona.
Neki su čak Viktoriji ukazivali da je dobila posao samo kao primer inkluzivnosti ili bolje statistike politike jednakih mogućnosti.
Stavovi u Velikoj Britaniji su polako počeli da se menjaju, ali dve godine kasnije, kada je Viktorija trebalo da preuzme prvu dužnost u inostranstvu, osoblje nekih ambasada je neočekivano reagovalo na njen invaliditet.
Seća se jedne izjave: "Ta osoba treba da govori jezik zemlje domaćina, a očigledno je da pošto je slepa, neće moći da ga nauči".
Od tada, Viktorija je obavljala dužnosti u Helsinkiju i Sarajevu, i kaže da je svaka nova zemlja jedinstven izazov.
Ali misli da su ljudi često prirodno radoznali zbog njenog stanja, a da to što je slepa može da joj bude od pomoći u uspostavljanju ličnih veza tokom delikatnih pregovora.
"Možda nekada moram da uzmem nekog pod ruku da me odvede do izlaza iz prostorije za sastanke. Takvim potezima se stvaraju veze među ljudima koje zapravo mogu biti od velike pomoći u izgradnji odnosa", kaže Viktorija.
Prvi slepi britanski ambasador je - dama
Takve veze mogu i na druge načine da pomognu Viktoriji u obavljanju posla.
Često je napeta na radnim događajima koji podrazumevaju večeru, i ponekad je previše brinu neke stvari, na primer da ne obori čašu za vino.
Na jednoj takvoj večeri, neko u timu britanskog ministra spoljnih poslova primetio je da kada je servirano predjelo, Viktorija uzela nož i viljušku.
I oni su joj došapnuli da je na stolu supa kako bi uzela kašiku.
"Samo sam pomislila: 'Hvala Bogu na tome'. Ali to mi je omogućilo da se usredsredim na činjenicu da zapravo moram da pratim razgovor da bih mogla da napišem izveštaj", kaže Viktorija.
Viktorija je bila prva slepa osoba koja se zaposlila u Forin ofisu, prvi slepi diplomata koji je poslat u inostranstvo i, nakon imenovanja za šeficu diplomatske misije u Sloveniji, prvi slepi britanski ambasador.
(JA/BBC.com)
