"Danas govorimo u ime onih koji su zaboravili da imaju glas": Održana konferencija o Alchajmerovoj bolesti

Bolja dijagnostika, lečenje i podrška obolelima i njihovim porodicama jesu fokus u borbi protiv ove podmukle i opake bolesti, neke su od glavnih poruka današnjeg skupa na kome su govorili domaći, ali i španski stručnjaci.

Danas, više od 55 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom, uključujući 140.000 ljudi u Srbiji, a prognoze kažu da će do 2050. taj broj dostići 131,5 miliona.

Na konferenciji "Alchajmerova bolest - sadašnjost i budućnost" je rečeno da je vreme za odlučne akcije i promenu stanja, a to se može postići saradnjom naučnika, zdravstvenih radnika i kreatora politika kako bi se što ranije dolazilo do dijagnoza kako bi lečenje bilo što efikasnije.

Konferenciju su otvorili Huan Hose Sans Aparisio, ambasador Španije u Republici Srbiji, pomoćnica ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marina Soković, Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost i direktorka kancelarije UNFPA Srbija, Borka Jeremić.

"Alchajmer mu je oduzeo sećanja, ali ne i osećanja"

Ambasador Huan Hose Sans Aparisio naglasio je važnost ovog skupa, rekavši da je saradnja srpskih i španskih naučnika u ovoj oblasti veoma važna jer su u pitanju ljudski životi.

Prema njegovim rečima, Santijago Ramon i Kahal, španski patolog, histolog i neurolog promenio je naš pogled na ljudski mozak i u vrlo skromnim uslovima, bez tehnologije koju danas posedujemo, dao sjajan doprinos nauci i istraživanju. 

"U današnje vreme kada nam je dostupno mnogo toga u smislu naprednih tehnologija, uključujući i veštačku inteligenciju, možemo mnogo toga da promenimo kako bi oboleli od ove opake bolesti i njihove porodice imale bolji kvalitet života", kazao je on i dodao da se i u Madridu saradnja sa srpskim naučnicima smatra veoma važnom.

Ambasador je parafrazirao reči ćerke jednog obolelog od Alchajmerove bolesti: "Alchajmer mu je oduzeo sećanja, ali ne i osećanja".

Upravo zbog toga, ambasador smatra da je vreme da se odlučnije krene u akciju i promenu trenutnog stanja.

"Alchajmerova bolest je podmukla"

Pomoćnica ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Marina Soković, podsetila je da je nedavno održan sastanak na kome je uspostavljena saradnja između dve države i tom prilikom je dogovoreno da se pored ove inicijative ojača institucionalna saradnja.

"Ovakve konferencije služe da se malo osvrnemo i da pogledamo gde smo sada, a kuda treba da idemo kada je u pitanju naučno-istraživački rad. Možemo slobodno reći da je na temu Alchajmerove bolesti dosta urađeno i da je bolest koja se javlja u kasnijem životnom dobu teško identifikovati zbog simptoma koji se javljaju kasnije i nisu tako dobro prepoznati pa nam je zbog toga potrebna dobra dijagnostika, razgovori i konsultacije sa lekarima kako bismo na vreme prepoznali simptome. Alchajmerova bolest je podmukla i upravo zbog tih znakova koji nisu prepoznatljivi otežava živote obolelih, ali i njihovih bližnjih, tako da je naša obaveza da im pomognemo. U tom smislu, kako nauka napreduje moramo da nađemo načine da se pomogne dijagnostici kako bismo na vreme postavili dijagnozu i započeli sa adekvatnom terapijom", kazala je ona.

Pomoćnica ministra je kazala i da su naši naučnici uvek spremni da daju svoj doprinos, kao što se to pokazalo i potvrdilo više puta do sada. 

"Za vreme pandemije, naših 250 naučnika je regrutovano i bili su svakodnevno izloženi pretnjama i izazovima, ali su oni bili odlučni da se uhvate u koštac sa opakim virusom i daju svoj doprinos u borbi protiv njega. Tako da sam sigurna da će i sada nauka zajedno sa medicinom doći do što boljih rešenja i rezultata u borbi sa Alchajmerovom bolešću", istakla je Soković.

"Ja više ne mogu da izdržim, smestite ga negde, pomozite mi, učinite nešto"

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti obratila se prisutnima:

"Ja više ne mogu da izdržim, smestite ga negde, pomozite mi, učinite nešto - ovo su vapaji koje sam čula desetinama puta u toku svog sedmogodišnjeg vođenja Gerontološkog centra Beograd. Nisu ovo bile reči bezosećajnih i neodgovornih ljudi već onih koji su duže vreme, godinama vodili brigu o svojim članovima porodice koji su oboleli od Alchajmerove bolesti, a nisu imali dovoljnu podršku društva i države jer su oni na izvestan način zakazali. Ja sam ih tada sa svojim kolegama i koleginicama slušala i nikada ih nismo osuđivali jer stručnjaci kažu da je potrebno više od 4 godine da se oporavite ukoliko ste negovali obolelog više godina".

Ona je napomenula da zato danas govorimo o veoma bitnoj temi za naše zajednice i za čovečanstvo, za sadašnjost i budućnost.

"Važno je što o ovome govorimo baš u Evropskoj kući u Beogradu jer Srbija deli sudbinu Evrope i po ovom i mnogim drugim pitanjima. Koliko bi trebalo da imamo obolelih da se uradi više i da ova tema bude na višoj lestvici političke i društvene agende?", upitala je Janković.

Prema njenim rečima, društvo nema pravo da zaboravi 140.000 obolelih od Alchajmerove bolesti, a prema nekim podacima i do 200.000 obolelih u Srbiji, od čega je 30.000 registrovanih u Beogradu u kome ne postoji dnevni centar za obolele i njihove porodice, a oni zavise u velikoj meri od ljubavi i brige svojih najbližih. 

"Neformalni negovatelji su po običaju žene, što znači da i ovo pitanje ima i rodnu i socijalnu dimenziju i da značajno otežava položaj žena na tržištu rada", dodala je Janković.

Ona je istakla da su nam potrebna savetovališta, obuke za neformalne negovatelje, smeštaj i dnevbni boravci i dovoljno mesta za smeštaj obolelih.

"Treba nam mnogo više rada na prevenciji i adekvatna terapija kako bismo tu bolest bolje razumeli i mi iz nemedicinskog sektora. Jer često se ona meša za zaboravnošću, a ne gubitkom sećanja. Zaboravnost u ovom kontekstu više deluje kao stanje društva", ukazala je poverenica.

Ona je pozvala sve nas da se zapitamo kako je obolelima od ove bolesti, naročito u lavirintima pravnih propisa i pozvala na hitnu akciju kako bi svi pod jednakim pravima imali mogućnost da dobiju dijagnozu, lek i negu.

"Zato nam je potreban drugačiji pristup prema ljudima i njihovim problemima jer dosadašnji, nazvaću ga administrativno-birokratski pristup nije dao dovoljno dobre, značajnije rezultate", kazala je Janković i dodala da je ova bolest 7. vodeći uzrok smrti u svetu, a jedan od glavnih uzroka invaliditeta.

"Često se susrećemo sa zanemarivanjem i diskriminacijom obolelih"

Direktorka kancelarije UNFPA Srbija, Borka Jeremić, ukazala je na veliki problem sa kojima se oboleli od Alchajmerove bolesti susreću, a to je diskriminacija i zanemarivanje, a zbog čega se mnogi rani znaci bolesti zanemaruju pa dijagnoza dođe kasno. 

"Ipak, uz pravovremenu dijagnozu, obolelima je omogućeno da dobiju podršku koja im može značajno poboljšati kvalitet života, a u perspektivi, nadamo se, i izlečenju. Naša organizacija sprovodi brojne aktivnosti u smislu podrške starijim osobama koje su najčešće pogođene demecijom. Naš rad se zasniva na interesantnim istraživačkim aktivnostima dok rezultatima obaveštavamo donosioce javnih politika, a vrlo često pilotiramo neka od inovativnih rešenja u oblasti zdravlja, socijalnih servisa, obrazovanja i drugih procesa koji utiču na stara lica", kazala je Jeremić.

Ona je dodala da UNFPA starije osobe vidi kao dragocene delove ljudskog kapitala, a ne kao teret za društvo i državu.

"To je koncept koji se promoviše i na nivou Evropske unije, kao koncept dugovečnosti koji se zasniva na aktivnom i zdravom starenju kako bi oni što duže bili aktivni i doprinosili ekonomiji i razvoju društva. Briga o zdravom starenju počinje još u najranijem uzrastu što promovišemo kroz program razvijanja zdravih životnih navika još u školskom uzrastu", navela je Jeremić.

Ona je istakla i značaj brige o neformalnim negovateljima/negovateljicama jer su i oni podložni depresiji i drugim zdravstvenim problemima.

Janković je navela i da se prema istraživanju koje je UNFPA sprovela, čak 8 od 10 starih osoba smatra da je umereno ili izuzetno usamljeno, dok se u Srbiji usamljeno oseća više od dve trećine starih ljudi.

U okviru konferencije održana su i tri panela u kojima se podrobnije govorilo o brojnim aspektima Alchajmerove bolesti.

(M.A./EUpravo zato)