I pored napretka medicine i razvoja brojnih zamena za majčino mleko, stručnjaci su saglasni da nijedna formula ne može u potpunosti da zameni ono što priroda stvara za svaku bebu pojedinačno. Majčino mleko nije samo hrana, ono je izvor antitela, zaštite, utehe i bliskosti, a njegov sastav prilagođava se potrebama deteta iz dana u dan.
Aleksandra Vušković, vršnjačka savetnica za dojenje Udruženja Roditelj, kaže da je dojenje oduvek bilo prirodan i najbolji način ishrane novorođenčadi, ali da su mnoge žene vremenom izgubile poverenje u sopstveno telo.
"Dojenje, odnosno ishrana majčinim mlekom, oduvek je zlatni standard u ishrani. Međutim, žene su vremenom, pod uticajem različitih spoljašnjih faktora, zaboravile da veruju sebi, svom instinktu i svom telu. Hrana koju mama stvara za svoju bebu optimalna je i u potpunosti prilagođena potrebama svakog deteta. Nijedna druga hrana ne može da je zameni", ističe Vušković.
Ona naglašava da je jedna od najvećih posebnosti majčinog mleka upravo njegova sposobnost da se neprestano menja.
"Ono se menja iz dana u dan, pa čak i tokom jednog podoja. Menja se kada je beba bolesna, prilagođava se njenom uzrastu i razvojnim potrebama. Upravo zbog toga majčino mleko nazivamo i tečnim zlatom", objašnjava ona.
Pored nutritivne vrednosti, dojenje ima veliki značaj za celokupan razvoj deteta.
"Dojenje doprinosi optimalnom rastu i razvoju, jača imunitet, podstiče zdrav razvoj mozga i smanjuje rizik od respiratornih i probavnih infekcija. Istovremeno, ono gradi neraskidivu vezu i bliskost između mame i bebe", kaže Vušković.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se bebe u prvih šest meseci života hrane isključivo majčinim mlekom, bez dodavanja vode, čaja ili druge hrane. Nakon uvođenja nemlečne ishrane, preporuka je da se dojenje nastavi najmanje do drugog rođendana deteta, a po želji i potrebama majke i deteta može trajati i duže.
Dobrobiti za bebu i majku
Prednosti dojenja ne ogledaju se samo u dobrobiti za dete. Koristi su brojne i za majku.
"Dojenjem se direktno utiče na bebin imunitet jer majčino mleko sadrži antitela koja dete čine otpornijim na različite bolesti. Dojena deca imaju manje probavnih tegoba, pravilnije se razvijaju vilica i mišići lica, a smanjuje se i rizik od gojaznosti, dijabetesa i alergija. Dojenje ima veliki značaj i za psihofizički razvoj deteta", navodi Vušković.
Ni majke nisu pošteđene zdravstvenih koristi.
"Kod žena koje doje smanjuje se rizik od raka dojke za oko 30 odsto, kao i rizik od raka jajnika i grlića materice. Tokom dojenja luči se hormon oksitocin koji pomaže da se materica nakon porođaja brže vrati u prvobitno stanje", objašnjava ona.
Pored zdravstvenih benefita, dojenje ima i vrlo praktične prednosti.
"Majčino mleko je uvek dostupno, savršene temperature i optimalnog sastava za bebu. Nema pripreme, sterilizacije flašica niti razmišljanja da li je obrok spreman. To roditeljima značajno olakšava svakodnevicu", kaže Vušković.
Ipak, kako ističe, najveća vrednost dojenja ne može se izmeriti brojkama.
"Dojenje nije samo hrana, niti samo voda. To je trenutak u kojem se stvaraju sigurnost, bliskost i poverenje između majke i deteta. Dok beba sisa, ne hrani se samo njeno telo - tada se umiruju i mama i beba, luči se oksitocin, hormon povezan sa osećajem ljubavi i povezanosti. To su dragoceni trenuci koji ostaju temelj njihovog odnosa", naglašava ona.
Koliko dugo treba dojiti?
Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju odnosi se na to koliko dugo bi dete trebalo da sisa. U društvu i dalje postoje predrasude prema produženom dojenju, iako stručne preporuke govore drugačije.
"Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, isključivo dojenje preporučuje se tokom prvih šest meseci života. Nakon uvođenja nemlečne ishrane, dojenje se preporučuje do navršene druge godine, ali i duže, ukoliko to odgovara i majci i detetu", kaže Vušković.
Na pitanje da li je majka koja doji dete sa dve ili dve i po godine "predugo" dojila, ona odgovara da takve dileme ne bi trebalo da postoje.
"Produženo dojenje nije ništa neobično niti predstavlja razlog za osudu. Kada mama i dete žele da nastave sa dojenjem i kada im ono prija, nema razloga da se prekida zbog pritiska okoline. To nije pitanje toga da li je neko "pećinska žena", već poštovanja potreba deteta i porodice. Svaka porodica ima pravo da donese odluku koja je najbolja za njih", zaključuje Aleksandra Vušković.
(M.A./A.C./EUpravo zato)
