Nova istraživanja sprovedena u okviru evropskog projekta PREDIMED-Plus, pokazala su da nije dovoljno samo jesti maslinovo ulje, ribu i povrće. Ključ se izgleda nalazi u preciznijem odnosu namirnica koje utiču na nivo šećera u krvi, upale u organizmu i način na koji telo koristi insulin, ali i više aktivnosti.
Šta podrazumeva "pametnija" verzija?
Rezultati su objavljeni u časopisu Annals of Internal Medicine i sumira rad naučnika koji su pratili hiljade ljudi tokom više godina i primetili zanimljiv obrazac: oni koji su se pridržavali "pametnije" verzije mediteranske ishrane imali su znatno manju verovatnoću da razviju dijabetes, čak i kada su postojali faktori rizika poput gojaznosti ili porodične istorije bolesti.
Ono što ovu verziju ishrane razlikuje od klasične mediteranske jeste veći fokus na hrani bogatoj vlaknima, mahunarkama, integralnim žitaricama i fermentisanim proizvodima, dok su crveno meso, ultra-prerađena hrana i rafinisani šećeri ograničeni. Posebno važnu ulogu imaju orašasti plodovi, maslinovo ulje i namirnice koje pomažu u održavanju zdravlja crevne mikroflore.
Istraživači iz Španije veruju da upravo mikrobiom (milijarde bakterija koje žive u našim crevima), igraju ključnu ulogu u zaštiti od dijabetesa. Kada se "dobre" bakterije hrane vlaknima iz povrća, voća i mahunarki, proizvode supstance koje smanjuju upale i pomažu telu da bolje reguliše šećer u krvi.
"Primenjena u velikoj grupi kod populacija u riziku, ove skromne i održive promene načina života mogle bi da spreče na hiljade novih dijagnoza svake godine. Nadamo se da ćemo uskoro imati slične rezultate i kod drugih velikih izazova za javnog zdravlja," rekao je prof Migel Anhel Martinez Gonzales sa Univerziteta u Nevari.
Zanimljivo je da efekti nisu povezani samo sa gubitkom kilograma. Uočeno je da i učesnici koji nisu značajno smršali, imaju bolje rezultate kada je njihov metabolizam u pitanju, kada su sledili ovaj način ishrane. To sugeriše da hrana utiče na organizam mnogo složenije nego što se ranije mislilo, ne samo kroz kalorije, već i kroz hemijske procese koji se odvijaju u telu.
Dijabetes tipa 2 danas spada među najrasprostranjenije hronične bolesti na svetu, a stručnjaci upozoravaju da moderan način života, manjak kretanja i ultra-prerađena hrana dodatno pogoršavaju problem. Mnogi naučnici smatraju da promene u svakodnevnoj ishrani predstavljaju jedno od najmoćnijih oružja prevencije.
(EUpravo zato/Sciencedaily)
