Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, izjavila je da niz nedavnih upada dronova u vazdušni prostor zemalja EU "nisu izolovani incidenti", a lideri baltičkih država i drugi zvaničnici EU su upozorili da se hibridne pretnje duž istočne granice kontinenta pojačavaju.
"Ovo je namerna strategija Rusije koja pokušava da destabilizuje naša demokratska društva", rekla je predsednica EK na konferenciji za medije uz predsednike Litvanije, Letonije i Estonije.
"Kada se testiraju baltičke države, testira se cela Evropa", dodala je.
Šefica EU boravila je u baltičkom regionu kako bi ponovo potvrdila podršku Unije ovim državama, koje su se poslednjih nedelja više puta našle na udaru dronova, pri čemu je od početka maja zabeleženo najmanje šest incidenata.
"Ovo je realnost na istočnoj granici Evrope 2026. godine. Danas ovde, sutra će biti negde drugde duž istočne granice", izjavila je.
Predsednik Litvanije, Gitanas Nauseda, priznao je da nebo iznad baltičkih zemalja "nije dovoljno bezbedno".
Lider Estonije, Alar Karis, rekao je da su kršenja vazdušnog prostora i druge hibridne pretnje usmerene na zastrašivanje Evrope, ali da odgovor mora biti smiren, koordinisan i čvrst.
Letonski predsednik, Edgars Rinkevičs, zauzeo je drugačiji ton, navodeći da su ovi hibridni pokušaji jasan znak da "Rusija gubi na ukrajinskom ratištu".
Koji incidenti su zabeleženi na Baltiku?
Jedan incident u Letoniji, i neuspeh vlade da reaguje, doveo je do ostavke premijerke Evike Siline i ministra odbrane Andrisa Sprudsa.
Drugi incident, iznad Helsinkija, naveo je Ministarstvo unutrašnjih poslova da ažurira javne smernice, pa se građanima sada savetuje da uđu u zatvoren prostor, pređu u prostoriju sa čvrstim zidovima u centru zgrade i čekaju dalja uputstva u slučaju opasnosti.
U Litvaniji su prošle nedelje predsednik i premijer morali da se sklone u bunkere, dok su zvaničnici na terenu pokušavali da bolje razumeju sumnjivi upad drona u blizini granice sa Belorusijom.
Rumunski lovci F-16 su takođe prošle nedelje presreli ukrajinski dron iznad estonskog vazdušnog prostora. Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova, Heorhij Tikji, izjavio je: "Izvinjavamo se Estoniji i svim našim baltičkim prijateljima zbog ovakvih nenamernih incidenata".
Na pitanje da li je Bukurešt doveden u neprijatnu situaciju obaranjem letelice jedne savezničke države, ministarka spoljnih poslova Rumunije Oana-Silvia Toiu je izjavila da je Rusija odgovorna za ometanje GPS signala. Dodala je i da su mnogi prethodni upadi dronova poticali iz Moskve, pri čemu su "neki bili osmišljeni da budu smrtonosni2.
"U dva slučaja radilo se o dronovima koji su nosili eksploziv. To je potpuno neprihvatljivo i zato, u koordinaciji sa baltičkim državama i ostatkom istočnog krila, pozivamo ambasadore kako bismo poručila da je ovo granica koja ne sme da se pređe ni na Baltiku, ni u Rumuniji, niti bilo gde drugde", poručila je.
Rumunska zvaničnica rekla je da bi bilo "nerealno" pretpostaviti da nema rizika, napominjući da se njena zemlja "graniči sa ratom".
Psihološki rat Rusije
Upad dronova u Litvaniji je bio prvi put da je neka članica Evropske unije ili NATO-a naredila civilima da potraže sklonište zbog sumnje na bespilotne letelice.
Litvanski ministar odbrane, Robertas Kaunas, ranije je potvrdio da su preduzete odgovarajuće mere predostrožnosti i da je početna panika nestala. Međutim, ostaju pitanja o tome kako Evropa može da bude ispred poteza Moskve, posebno ako su dronovi ukrajinskog porekla, i da li to podriva podršku Ukrajini.
Jedna Litvanka, 24-godišnja Viktorija iz prestonice, rekla je da pokušava da ne razmišlja o upadima dronova.
"To me zaista stresira", rekla je za Euronews i priznala da ponekad mašta o preseljenju u zemlju sa manje napetim odnosima sa Rusijom.
Litvanija, kao i Estonija i Letonija, i dalje žive sa nasleđem sovjetske okupacije, perioda koji mnogi u regionu vide kao decenije aneksije i represije. Prema rečima političkog analitičara Ondreja Ditriča iz Instituta EU za bezbednosne studije, stalna anksioznost je deo ruske strategije.
"Postoji komponenta mentalnog ili psihološkog rata iz Rusije, odnosno namernog preusmeravanja ukrajinskih dronova, praktično njihovog preotimanja, kako bi se zaplašilo evropsko stanovništvo i stvorio neposredniji osećaj rizika od rata, ali i, naravno, umanjila podrška Ukrajini", uveren je analitičar.
Laži i dezinformacije
Pored rata dronovima, baltički lideri su optužili Rusiju i za širenje dezinformacija. Rusko Ministarstvo odbrane je prošle nedelje saopštilo da Ukrajina planira "terorističke napade" na ruske regione koristeći Letoniju i njene susede kao polazne tačke.
Predsednik Letonije je više puta odbacio te tvrdnje, nazivajući ih lažima.
"Mislim da je veoma važno da budemo spremni za dalje kampanje dezinformacija ili nove provokacije, možda i akte sabotaže", rekao je Rinkevičs.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, takođe je opisao kampanju kao "apsolutno besmislenu, i Rusija to zna".
Ditrič smatra da Rusija koristi neizvesnost i haos kao oružje bilo da je reč o dronovima ili dezinformacijama, te da Evropa mora da ojača svoje sisteme protivvazdušne odbrane i bolje promoviše spremnost civila.
Odgovor Evropske unije
Evropska komisija izdvojila je 800 milijardi evra za odbranu u okviru planova za ponovno naoružavanje Evrope do 2030. godine. Prema rečima Fon der Lajen, to odražava stav da je "era mirovne dividende odavno završena".
Veliki deo tog novca biće iskorišćen za finansiranje odbrambenih projekata duž istočnog krila Evrope, poput zida dronova, koji bi trebalo da postane operativan do kraja 2027. godine. Predviđeno je da uključuje protivdronsku odbranu, uz 5G antene koje funkcionišu kao radari i presretače navođene veštačkom inteligencijom.
Pored toga, države članice EU mogu da apliciraju za odbrambene zajmove u okviru programa "Security Action for Europe". Baltičke države će kroz ovu inicijativu dobiti ukupno 12 milijardi evra.
Predsednica Evropske komisije je izjavila u utorak da je jedno od rešenja bliža saradnja sa NATO-om.
(EUpravo zato/Euronews)
