Studija "Step up! Rešavanje nedovoljne fizičke aktivnosti u Evropi" otkrili su da povećanje fizičke aktivnosti može da spreči hiljade prevremenih smrti. Ali s obzirom da je samo polovina Evropljana fizički aktivna, prema najnovijoj studiji Eurobarometra, to bi značilo mobilizaciju značajnog dela stanovništva.
"Sada imamo veoma dobre podatke o tome šta bi se moglo postići kada bi svi u Evropi bili efikasno fizički aktivni i poštovali preporuke SZO", rekao je Hans Kluge, direktor SZO za Evropu.
Istraživanje je pokazalo da najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, što je minimalna preporuka SZO, može da spreči više od 10.000 prevremenih smrti u EU svake godine. Štaviše, do 2050. godine u EU će biti sprečeno 11,5 miliona novih slučajeva nezaraznih bolesti (NCD), navodi SZO.
To uključuje 3,8 miliona slučajeva kardiovaskularnih bolesti, 3,5 miliona slučajeva depresije, skoro milion slučajeva dijabetesa tipa 2 i više od 400.000 slučajeva različitih vrsta raka.
Štaviše, jedan evro uložen u fizičku aktivnost generiše skoro dvostruki povrat od 1,7 evra ekonomske koristi. Kako je SZO istakla, ako bi se zemlje EU kolektivno pozabavile fizičkom neaktivnošću u celoj svojoj populaciji, uštedeli bi skoro osam milijardi evra godišnje – više od ukupnih godišnjih izdataka za zdravstvenu zaštitu Litvanije i Luksemburga zajedno.
Udvostručenje vremena za fizičku aktivnost umerenog intenziteta na 300 minuta nedeljno bi dovelo do dvostrukog do trostrukog uticaja na nivo populacije. To je jednako 30.000 prevremenih smrti godišnje i 27 miliona novih slučajeva nenadležnih bolesti sprečenih tokom 30 godina i smanjenje izdataka za zdravstvenu zaštitu za 17 milijardi evra godišnje.
"Izveštaj pruža dokaze da ulaganje u politike koje promovišu fizičku aktivnost poboljšava ne samo individualno blagostanje i zdravlje stanovništva, već isplaćuje i ekonomske dividende", rekao je Kluge.
Zašto Evropljani ne vežbaju?
Uprkos širokom spektru zdravstvenih koristi, svaka treća odrasla Evropljana ne ispunjava preporučene nivoe fizičke aktivnosti, pokazalo je najnovije istraživanje Eurobarometra na preko 25.000 Evropljana, koje je objavljeno u septembru 2022.
Istraživanje je pokazalo da do 45 odsto nikada ne vežba ili ne učestvuje u fizičkoj aktivnosti. Manje od 40 odsto se bavi sportom ili vežbanjem najmanje jednom nedeljno ili češće, dok skoro 20 odsto vežba manje od jednom nedeljno. U poređenju sa istraživanjima iz prethodnih godina, otkriveno je da je tokom pandemije COVID-19 polovina Evropljana smanjila nivo aktivnosti ili čak potpuno prestala.
"Evropljani se jednostavno ne kreću dovoljno", rekao je Ulrik Knudsen, zamenik generalnog sekretara OECD-a.
Situacija u celom bloku nije ista: u proseku, četiri od deset odraslih u EU redovno vežba, ali u Finskoj više od dve trećine odraslih se bavi sportom ili vežbanjem nedeljno; u drugim zemljama ovo je svaki peti.
Prema mišljenju ispitanika, glavna prepreka za aktivnost je nedostatak vremena praćen nedostatkom motivacije ili jednostavno nepostojanje interesovanja za sport. U međuvremenu, glavni razlog za aktivnost je poboljšanje zdravlja, praćeno željom za povećanjem kondicije i pronalaženjem načina za opuštanje.
Štaviše, žene i stariji ljudi ređe se bave redovnim sportom ili vežbanjem. Među mladima od 15 do 24 godine, 73 odsto muškaraca barem jednom nedeljno učestvuje u sportu ili vežbanju, u poređenju sa 58 odsto žena.
"Moramo bolje da saopštimo prednosti aktivnosti. Opet, ne samo fizičke koristi, već i koristi za mentalno zdravlje", rekao je Kluge.
(JA/EUpravo zato)
