Zato povratak u školu ne treba da počne 01. septembra. Nekoliko dana dovoljno je da se dete polako uspostavi rutinu, vreme ustajanja, odlaska na spavanje, obroci, aktivnosti i vreme namenjeno obavezama.
Za dete koje prvi put kreće u školu to je još važnije: ono tek treba da nauči kako izgleda jedan školski dan i da postepeno stekne navike koje će mu koristiti tokom cele godine.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" upravo ove navike izdvaja kao važne za zdrav i uspešan početak školske godine.
Ne čekajte prvi čas da vratite sat unazad
Ako je dete tokom raspusta išlo na spavanje kasnije nego inače, nema potrebe da poslednje večeri pred školu pokušate da ga "vratite u normalu", stav je stručnjaka. Bolje je da se nekoliko dana ranije započne sa postepenim pomeranjem vremena odlaska u krevet i buđenja.
Kada se približno isto vreme odlaska na spavanje i buđenja zadrži i tokom vikenda, detetu je lakše da uspostavi stabilan ritam. San nije samo vreme kada telo odmara. Dovoljno sna povezano je sa boljom pažnjom, koncentracijom, učenjem, pamćenjem i emocionalnim funkcionisanjem.
Za decu od šest do 12 godina preporučuje se između 9 i 12 sati sna, dok adolescentima od 13 do 18 godina treba oko 8 do 10 sati.
Zato "još samo jedan crtani" ili pola sata skrolovanja pred spavanje možda deluju bezazleno, ali se upravo pred početak škole ispalti uvesti strožiju večernju rutinu.
Prvak ne mora sve da zna prvog dana
Za dete koje prvi put seda u školsku klupu, povratak u školu nije samo promena rasporeda. Nova zgrada, učiteljica ili učitelj, mnogo dece, drugačija pravila, novi zadaci i očekivanje da deo stvari samostalno odradi. Zato se radne navike ne stvaraju preko noći.
Nekoliko dana pred početak škole treba detetu dopustiti da samo pripremi ranac, složi sveske i pribor, odabere odeću za sutra ili obavi neki jednostavan zadatak bez pomoći odraslih.
Cilj nije da mali školarac postane potpuno samostalan pojedinac, već da polako vežba i stekne osećaj: "Ja ovo mogu".
Doručak nije samo još jedan obrok
Jutro pred školu često izgleda ovako: "Brže, zakasnićemo!", nekoliko zalogaja na brzinu i izlazak iz kuće. Ali doručak je važan deo pravilne ishrane dece jer im daje energiju i hranljive materije potrebne za aktivnosti tokom dana.
Podaci istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem, kod dece školskog uzrasta u Srbiji iz 2022. godine pokazuju da 67,7 odsto učenika doručkuje svakog dana tokom radne nedelje, dok 9,9 odsto ne doručkuje nijednog dana.
Doručak ne mora da bude komplikovan, kako tvrde stručnjaci: ovsena kaša sa jogurtom i voćem, jaja uz povrće, sendvič sa sirom i kuvanim jajetom ili jogurt i voće dovoljni su za početak dana.
Za užinu mogu da posluže voće, kiselo mleko, orašasti plodovi ili sendvič, posebno ako dete duže ostaje u školi. Dok bi voda trebala da bude prvi izbor za piće.
Nije svaka užina "gorivo za školu"
Slatkiši, grickalice i zaslađeni napici lako završe u školskom rancu, praktični su, deca ih vole i roditelji često posežu za njima kada nemaju vremena. Ali takve namirnice ne bi trebale da budu svakodnevni izbor za užinu.
Batut upozorava da namirnice sa mnogo dodatih šećera i masti nisu poželjan izbor u ishrani dece, a učestalo konzumiranje zaslađenih proizvoda doprinosi i problemima sa zdravljem zuba.
Zdrava užina ne mora da bude savršeno upakovana, niti posebno "instagramična". Važno je da detetu obezbedi nešto što će ga zasititi i što može lako da pojede tokom napornog školskog dana.
Šta sa treningom?
Kada počne škola, lako se dogodi da se veliki deo dana svede na sedenje: časovi, domaći zadaci, ekran, pa ponovo sedenje.
Svi znamo da je detetu potrebno kretanje. To ne znači da svako dete mora da ide na neki sport. Šetnja, vožnja bicikla, rolera, igranje fudbala, košarke, badmintona, preskakanje vijače ili stare dobre igre poput žmurki i školice, sve se računa.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca i adolescenti od 5 do 17 godina imaju najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno. Drugim rečima, dete ne mora da bude član sportskog kluba da bi bilo fizički aktivno.
Ponekad je dovoljno, da izađe napolje i uživa u igri.
Najvažnije ne može da se spakuje u ranac
Početak škole nije samo priča o rasporedu, ocenama, domaćim zadacima i školskom priboru. Detetu je potrebno da zna da ima kome da se obrati kada nešto ne razume, kada se posvađa sa drugarom, kada ga nešto uplaši ili kada mu jednostavno nije dobar dan.
Stručnjaci posebno ističu značaj podrške roditelja, nastavnika i vršnjaka. Osećaj pripadnosti i prihvaćenosti pomaže detetu da razvija samopouzdanje, lakše traži pomoć i bolje se nosi sa školskim obavezama.
Nekoliko dana pred početak školske godine ne moramo od dece da pravimo male odrasle ljude sa savršeno organizovanim rasporedom. Dovoljno je da im pomognemo da se polako vrate u rutinu.
(EUpravo zato)
