Ovih dana u fokusu su male boginje, zbog situacije u regionu.U Bugarskoj je registrovano više od 500 slučajeva, dok se na Kosovu i Metohiji broj približio 200, uz 25 novih slučajeva za samo nedelju dana.
Zašto je cilj 95 odsto vakcinisane dece?
Male boginje su veoma zarazne, pa je za prevenciju važno da broj vakcinisanih u zajednici bude što veći.
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", prof. dr Verica Jovanović, navela je da bi obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubeole trebalo da bude najmanje 95 odsto.
Prema podacima koje je iznela za RTS, tokom prethodne godine prvom dozom MMR vakcine obuhvaćeno je 73 odsto ciljne populacije. Do polaska u školu taj procenat je uvećan, pa je obuhvat drugom dozom 91 odsto. Ipak, zdravstveni sistem želi da dostigne cilj od 95 odsto.
Prva MMR doza daje se nakon navršenih godinu dana, dok je druga predviđena pre polaska u školu. Za roditelje čija deca nisu primila neku od predviđenih doza, sada je pravi trenutak da se jave izabranom pedijatru.
Vakcine su dostupne u domovima zdravlja, a prema rečima direktorke "Batutа", snabdevanje je stabilno. Dete koje je zdravo može da primi vakcinu i da bude zaštićeno pred polazak u školski kolektiv.
Zabeležen jedan slučaj
Aktuelni slučaj morbila u Srbiji registrovan je u okrugu u kom je obuhvat imunizacijom inače nizak. Zbog toga su epidemiološke službe pojačale nadzor.
"Situacija na teritoriji Srbije je stabilna. Prema izveštajima zdravstvenih ustanova tokom prethodne nedelje, potvrđen je jedan slučaj morbila", rekla je dr Jovanović za RTS.
Stručnjaci podsećaju da je u Srbiji tokom 2024. godine registovano više od 200 slučajeva malih boginja.
To nije samo statistika. Tokom velike epidemije 2017. i 2018. godine bilo je i smrtnih ishoda, zbog čega zdravstveni stručnjaci upozoravaju da se rizik od ove bolesti ne sme potcenjivati.
Situacija u Bugarskoj dodatan je razlog za oprez. Za porodice koje putuju u ovu zemlju, preporuka je da obrate pažnju na vakcinalni status deteta.
"Zato podsećam roditelje da ovu vakcinaciju ne treba izbegavati. Ona predstavlja zaštitu kako svakog deteta pojedinačno, tako i celokupnog kolektiva", istakla je Jovanović.
Menja se i kalendar imunizacije
Promene se ne odnose samo na najmlađe. Novi pravilnik daje okvir za naredni trogodišnji plan obavezne imunizacije u Srbiji, a u toku su pripreme za njegovu realizaciju.
Jedna od promena odnosi se na učenike sedmog, odnosno osmog razreda osnovne škole. Za njih je predviđena vakcina koja sadrži acelularnu komponentu protiv pertusisa, odnosno velikog kašlja.
Cilj je da se zaštita od velikog kašlja nastavi i u starijem uzrastu. Kako je za RTS objasnila prof. dr Verica Jovanović: "To je veoma značajno za zaštitu dece, ali i za zaštitu trudnica."
Povratak u školske klupe
Početak škole nije samo pitanje vakcina i zaštite od infekcija. Nakon letnjeg raspusta, deca treba da se vrate i u svakodnevnu rutinu.
Stručnjaci savetuju postepeni povratak redovnom vremenu odlaska na spavanje i buđenja, kao i obavezama koje dolaze sa školom.
"Preporučujemo povratak redovnom doručku, dovoljnom snu i fizičkoj aktivnosti. Deca do 12 godina trebalo bi da spavaju od 10 do 12 sati, dok je adolescentima potrebno nešto manje sna," rekla je dr Jovanović.
Ipak, pred prvi septembar postoji još jedna stvar koju roditelji mogu da provere pre školskog pribora, novih patika i rančeva: da li je detetov kalendar imunizacije ažuran.
Jer zaštita od zaraznih bolesti ne počinje tek kada se infekcija pojavi u kolektivu. Ona počinje prevencijom, vakcinacijom i odgovornim praćenjem zdravlja deteta.
(EUpravo zato/RTS)
