Tanka linija koja održava taj balans zavisi isključivo od našeg svakodnevnog i temeljnog angažovanja, koraka koji podrazumevaju pravilan načina na koji peremo zube, izbor onoga što jedemo između obroka i proizvoda za higijenu.
Iako je oralna higijena jedna od prvih navika koju usvojimo u detinjstvu, istraživanja pokazuju da većina odraslih i dalje pravi osnovne greške. Zato proizvodi poput električnih četkica obećavaju preciznost, dok tradicionalne metode poput konca ili interdentalnih četkica i dalje ostaju nezamenljive.
Istovremeno, tržište je preplavljeno "prirodnim" alternativama, pastama bez fluora, aktivnim ugljem i biljnim ekstraktima, koje otvaraju pitanje: gde je granica između prirodnog i naučno dokazanog? Da li povratak prirodi znači i povratak zdravlju, ili rizikujemo da zanemarimo decenije istraživanja? Odgovore na ova pitanja za EUpravo zato daje stomatolog dr Marko Stojaković.
Pravilno održavanje higijene
Održavanje oralne higijene mnogima deluje jednostavno, ali u praksi stomatolozi često primećuju niz grešaka koje mogu da dovedu do ozbiljnih oštećenja zuba i desni. Prema rečima dr Stojakovića, osnovni problem najčešće leži u pogrešnom izboru sredstava i tehnike pranja zuba.
"U praksi se najčešće srećemo sa povredema kako mekog tako i čvrstog zubnog tkiva. Pacijenti smatraju da aplikovanjem prekomerne sile zapravo vrše adekvatno mehaničko čišćenje, što u osnovi predstavlja iritaciju sa ireverzibilnim promenama. U razgovoru najčešće čujemo izraz "ribajuća tehnika", što predstavlja horizontalne pokrete po zubnim površinama. Takvi pokreti dovode do povlačenja desni, kao i do perzistiranja dentalnog plaka na vratovima zuba," objašnjava.
Preporučuje se upotreba mekane četkice i primena Basove tehnike, koja podrazumeva rotacione pokrete uz blag nagib četkice ka desnima. Na taj način omogućava se efikasno uklanjanje plaka bez oštećenja gingive.
Ipak, važno je naglasiti da bi pacijenti uvek trebali da se pridržavaju individualnih preporuka svog stomatologa.
"Kada govorimo o interdentalnoj higijeni na raspolaganju su nam interdentalne četkice i zubni konac. Za šta se odlučujemo? Pravi odgovor na ovo pitanje uslovljen je prostorom koji je prisutan, te tako kod pacijenata sa teskobom zubnog niza preporučujemo primenu konca, dok kod pacijenata sa rastresitijim rasporedom primenu interdentalne četkice. Obe se primenjuju pre četkice, uz posebnu napomenu da je tehnika ključna," kaže.
Namena električne četkice je pre svega preporučljiva kod pacijenata čije motorne sposobnosti ograničavaju manuelno održavanje higijene. A kada je izbor sredstava za održavanje oralne higijene u pitanju, dr Stojaković smatra da se na našem tržištu može naći veliki broj pasta za zube.
"Ono što je nama stomatolozima posebno bitno jeste prisustvo fluorida. Iako se isti povezuju sa raznim kontroveznim navodima, struka obrazložava da je antikariogeni efekat istih i danas neprevaziđen i nezamenjiv."
Uloga hrane u zdravlju zuba
Hrana u zdravlju zuba ima dvojaku ulogu, jer ih s jedne strane održava zdravim kroz hranljive materije, ali ona takođe može da utiče i na njihovo ubrzano propadanje.
Šećer se dugo smatrao glavnim krivcem, ali nauka danas sve više ukazuje na kompleksniji mehanizam u kom ključnu ulogu igraju kiseline, pH vrednost i učestalost unosa hrane. Od gaziranih pića do "zdravih" voćnih užina, granica između korisnog i štetnog često je tanja nego što mislimo.
"Ne možemo se vezati samo za jednu namirnicu. Poznato je da šećer oštećuje zube, jer ih kariogene bakterije koriste za svoje metaboličke procese, ali ono što je svakako najbitnije jeste uravnotežena ishrana, kako za celokupno, tako i oralno zdravlje," stava je dr Stojaković.
Ukoliko govorimo o zdravim užinama, u tu kategoriju spada jedino sveže seckano povrće. Logično, industrijski prerađene grickalice ne mogu se svrstati u zdrav izbor, dok je kod napitaka najvažniji princip umerenosti.
Šta se desi kada zub zaboli ili se desni upale?
Kada dođe do kvarova ili upala, telo nam prvobitno šalje signale poput osetljivosti zuba, povremenog krvarenja desni ili promena u boji gleđi. Upravo ti rani znaci mogu da budu ključni u prevenciji, ali ih većina ignoriše sve dok ne postane prekasno.
"Nažalost i danas dolazimo u situaciju da se pacijenti javljaju sa akutnim simptomima. Izbegavanje redovnih pregleda, kao i profesionalnog čišćenja zuba gotovo uvek dovodi do pojave akutnih stanja i nepovratnih promena koje zahtevaju invazivne terapijske procedure. S tim u vezi, najbolji savet jeste redovna kontrola na svakih 6 meseci, jer ukoliko pacijent primeti bilo koji simptom poput bola na hladno ili krvarenja desni, oboljenje se već razvilo," kaže dr Stojaković.
Međutim, poznata je činjenica da mnogi izbegavaju redovne preglede kod stomatologa zbog straha od odlaska, a ne iz nemara. Dr Stojaković napominje da je svaka procedura bezbedna i da nema potrebe za stahom ukoliko je sprovodi stručno lice u adekvatnim uslovima i po ustanovljenim protokolima.
Savremena stomatologija danas ide daleko izvan popravljanja karijesa. Od minimalno invazivnih tretmana i biokompatibilnih materijala do digitalnog planiranja osmeha i regenerativnih tehnika, a granice između medicine, tehnologije i estetike sve su tanje.
Zdravlje zuba i desni nije samo rezultat slučajnosti, već svakodnevnog angažovanja i truda. Pravilna tehnika pranja zuba, pažljiv izbor proizvoda i redovne stomatološke kontrole ključni su faktori koji održavaju osmeh zdravim i blistavim. Ali ono što je danas poznato i ključno jeste da se oralna higijena ne ograničava samo na zube, ona je temelj celokupnog zdravlja organizma.
(EUpravo zato)
