Novo istraživanje pokazuje da bake i deke koje učestvuju u brizi o unucima imaju bolje pamćenje i mentalnu aktivnost, kao i sporiji kognitivni pad u odnosu na vršnjake koji nisu uključeni u slične aktivnosti.
Čuvanje unuka pravi razliku
Istraživači su tokom više godina pratili skoro 3.000 baka i deka, prosečne starosti oko 67 godina. Tokom studije učesnici su bili podvrgnuti testovima memorije, jezika i logike, a istraživači su poredili podatke sa tim koliko često čuvaju unuke i na koje načine pomažu porodici.
Pokazalo se da su stariji ljudi uključeni u čuvanje unuka uglavnom postizali bolje rezultate na testovima pamćenja i verbalnih sposobnosti.
Posebno zanimljiv bio je podatak da su bake pokazivale sporiji pad kognitivnih funkcija tokom vremena. Naučnici smatraju da razlog verovatno nije samo u fizička aktivnost, već i u stalna mentalna stimulacija koju donosi boravak sa decom: razgovori, igra, rešavanje svakodnevnih situacija, pomaganje oko škole i organizacija dana. Sve ovo tera mozak da ostane aktivan.
Stručnjaci već dugo upozoravaju da društvena izolacija i usamljenost ubrzavaju kognitivni pad kod starijih osoba. Upravo zato odnosi sa porodicom i osećaj svrhe imaju važnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja.
Ljudi koji održavaju društvene kontakte, razgovaraju, uče nove stvari i ostaju uključeni u svakodnevni život duže ostaju vitalni.
Zanimljiv je i podatak da nije presudno koliko često bake i deke čuvaju unuke, niti koje konkretne aktivnosti rade sa njima. Čini se da je najvažniji sam osećaj uključenosti i povezanosti sa porodicom.
Drugim rečima, mozak više reaguje na osećaj svrhe i društvene angažovanosti nego na samu "količinu posla".
Naravno, stručnjaci upozoravaju i da postoji velika razlika između povremene pomoći i iscrpljivanja. Ako briga o unucima postane prevelik teret, izvor stresa ili fizičkog napora, efekti su suprotni.
Deca kao pokretači
Neki stručnjaci smatraju da se korist ne krije samo u odnosu bake i unuka, već u samoj činjenici da stariji ljudi ostaju aktivni. Na društvenim mrežama i forumima mnogi korisnici ističu da ih deca "teraju" da ostanu mentalno prisutni, da uče nove stvari i da ne upadnu u pasivnost.
Ipak, naučnici naglašavaju da ovakva istraživanja pokazuju povezanost, ali ne i direktan uzrok. Moguće je i da ljudi koji su već mentalno vitalniji lakše učestvuju u čuvanju unuka. Zato su potrebne dodatne studije kako bi se preciznije razumelo šta se zapravo dešava u mozgu tokom ovakvih trenutaka.
Ali jedno je sigurno, vreme provedeno sa unucima nije važno samo za njih. Izgleda da koristi jesu obostrane. U eri usamljenosti i ubrzanog starenja društva, upravo porodična bliskost postaje jedna od najjednostavnijih "vežbi" za očuvanje mozga.
(EUpravo zato/Harvard health)
