Na to ukazuje veliko istraživanje objavljeno u časopisu Circulation, koje je pratilo zdravstvene navike više od 25.000 ljudi tokom čak 25 godina.
Naučnici upozoravaju da se zdravstvene navike često postavljaju još u detinjstvu. Kako se povišen krvni pritisak danas sve češće dijagnostikuje i kod mlađih odraslih osoba, pa čak i kod dece i adolescenata, sa prevencijom bi trebalo da se počne mnogo ranije nego što se do sada mislilo.
52 odsto veći rizik
Istraživači su analizirali koliko često su učesnici od detinjstva do odraslog doba pili zaslađene napitke, poput gaziranih sokova, ledenih čajeva, limunada i sportskih pića, ali i voćne sokove, kao i koliko su voća jeli. Istovremeno su pratili i druge faktore koji utiču na zdravlje, poput fizičke aktivnosti, telesne mase, kvaliteta ishrane i pušenja.
Rezultati su pokazali da su osobe koje su svakodnevno pile najmanje dve porcije zaslađenih napitaka imale čak 52 odsto veći rizik da kasnije razviju visok krvni pritisak u poređenju sa onima koji su ih pili ređe od tri puta nedeljno.
Kada su istraživači analizirali pojedinačne vrste pića, ustanovili su da je svaka dnevna porcija gaziranog soka bila povezana sa 23 odsto većim rizikom, dok je kod sportskih napitaka taj rizik bio još izraženiji i iznosio 36 odsto.
Ni voćni sokovi se nisu pokazali potpuno bezazlenim. Ljudi koji su svakodnevno pili najmanje jednu i po čašu voćnog soka imali su 35 odsto veći rizik od razvoja hipertenzije u odnosu na one koji su ih pili retko.
Zanimljivo je da je ova povezanost bila najizraženija kod soka od pomorandže, mada autori napominju da postoji mogućnost kako su pojedini učesnici pod tim nazivom prijavljivali i napitke sa dodatim šećerom.
Zdravlje se gradi od malih nogu
S druge strane, rezultati ukazuju da bi jednostavna promena svakodnevnih navika mogla da donese značajne koristi.
Matematički modeli pokazali su da bi zamena jedne porcije dnevno, zaslađenog napitka voćem, umanjila rizik od visokog krvnog pritiska za 22 odsto. Ako bi se voćni sok zamenio celim voćem, rizik bi bio manji za 19 odsto.
Autori ističu kako rezultati ne znače da je svaka čaša 100 odsto voćnog soka štetna, ali upozoravaju da količina igra važnu ulogu. Za razliku od celog voća, koje sadrži vlakna i sporije podiže nivo šećera u krvi, sokovi predstavljaju koncentrovan izvor prirodnih šećera.
Iako je istraživanje zasnovano na dugoročnom praćenju velikog broja ljudi, naučnici upozoravaju da ono ne može sa sigurnošću da dokaže kako su upravo zaslađeni napici uzrokovali povišen krvni pritisak.
Dijagnoze su prijavljivali sami učesnici, a moguće je da su na rezultate uticali i drugi faktori koje tokom procesa nije bilo moguće u potpunosti kontrolisati. Ipak, oni smatraju da nalazi dodatno potvrđuju koliko su zdrave navike u detinjstvu važne za zdravlje srca i krvnih sudova decenijama kasnije.
(EUpravo zato/Dailyscienece)
