Holesterol se već dugo posmatra kao priča o "dobrom" i "lošem", HDL kao zaštitnik, LDL kao neprijatelj. Međutim, najnovije smernice američkih kardiologa pokazuju da je stvarnost složenija.
Umesto trenutnog broja na papiru, danas se sve više govori o celokupnom životnom riziku i o tome koliko dugo naše krvne sudove izlažemo povišenim masnoćama.
Nova preporuka uvodi promenu u odnosu na pre: procena rizika više se ne svodi na narednih 10 godina, već se posmatra period od 30 godina. Preciznije, pažnja se pomera ka ranoj prevenciji i redovnoj kontroli ljudi koji su trenutno zdravi, ali imaju potencijal da razviju srčane bolesti kasnije u životu.
U skladu s tim, menja se i pristup testiranju. Preporuke za merenje holesterola sada podrazumevaju testiranja već u detinjstvu, između 9 i 11. godine, kako bi se na vreme otkrile genetske predispozicije.
Nije dovoljno da se gleda samo LDL
Iako LDL ("loš" holesterol) i dalje ostaje ključni marker, nove smernice uvode dodatne analize koje preciznije otkrivaju rizik. Među njima su: apolipoprotein B, koji pokazuje koliko u krvi ima štetnih čestica, lipoprotein(a), genetski faktor na koji ne utiče životni stil i kalcijum u koronarnim arterijama, kao indikator već postojećih promena na krvnim sudovima.
Ovi testovi pomažu u otkrivanju onoga što bi dosadašnji standardni testovi "propustili", posebno kod ljudi sa metaboličkim poremećajima ili naslednim rizikom.
Prevencija počinje u mladosti
Možda najzanimljivija promena odnosi se na terapiju. Statini, lekovi za snižavanje holesterola, više nisu rezervisani samo za starije osobe. Sa terapijom se sada prema preporukama amričkih kardiologa može početi već u tridesetim, ako za time postoji potreba.
Ipak, kao glavna preporuka, zdrav stil života i dalje ostaje na prvom mestu. I pored napretka u lekovima i dijagnostici, zdrava ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja i kontrola telesne težine i dalje su prvi korak u borbi protiv povišenog holesterola.
Nove smernice upozoravaju i na upotrebu popularnih suplemenata poput ribljeg ulja ili belog luka, za koje za sada nema dovoljno dokaza da zaista smanjuju rizik.
Nove smernice američkih kardiologa vode ka jednom cilju, personalizovanoj medicini. Umesto univerzalnih pravila, terapije se sve više prilagođavaju pojedincu: njegovim genima, načinu života i dugoročnom riziku. U tom smislu, holesterol više nije samo broj na laboratorijskom nalazu. On predviđa u kakvom stanju će naše srce biti za 10, 20 ili 30 godina.
(Eupravo zato/Scinecealert)
