Postoji nešto gotovo neverovatno u činjenici da neko dočeka svoj 110. rođendan. Do tog trenutka organizam je prošao kroz više od jednog veka infekcija, povreda, upala, promena u metabolizmu i prirodnog starenja ćelija. Ipak, neki ljudi i pored svega toga uspevaju da prežive daleko iznad granice očekivanog životnog veka.
Naučnici već dugo pokušavaju da pronađu odgovor šta ih u stvari izdvaja od većine populacije. I dok se potraga za "genom dugovečnosti" nastavlja, jedno novo istraživanje pažnju usmerava na nešto drugo: na imuni sistem.
Studija objavljena u časopisu Cell Reports pokazala je da ljudi koji su doživeli 110 ili više godina imaju neuobičajeno veliki broj jedne vrste imunih ćelija, takozvanih citotoksičnih, odnosno "killer" T ćelija. Zaslužnih za prepoznavanje i uništavanje ćelija koje predstavljaju pretnju organizmu, uključujući kancerogene i one kancerogene.
Sistem koji ne prestaje da se menja
Čovekov imuni sistem nije statičan, tokom života on se susreće sa ogromnim brojem virusa, bakterija i drugih potencijalnih pretnji. Uči iz tih susreta i menja svoj odgovor.
Ali starenje donosi i promene u sistemu. Ta pojava poznata kao imunosenescencija, znači da organizam sa godinama postaje sve manje efikasan u odgovoru na određene infekcije i bolesti. Zbog toga su ljudi koji dožive duboku starost posebno zanimljivi naučnicima.
Ako imuni sistem sa godinama slabi, kako neki ljudi uspevaju da ostanu funkcionalni i u drugoj deceniji nakon stotog rođendana? Jedan deo odgovora potencijalno se krije u tome što njihov imuni sistem ne prati sasvim uobičajen obrazac.
Ćelije koje napadaju rak
Istraživači su analizirali ćelije imunog sistema kod sedam ljudi koji su doživeli 110 ili više godina i uporedili ih sa ćelijama ljudi drugih starosnih grupa. Tom prilikom su pronašli nešto neobično: kod ekstremno dugovečnih ljudi bile su zastupljene određene citotoksične CD8+ T ćelije.
Ćelije sposobne da direktno napadaju druge ćelije kada ih prepoznaju kao opasne. Njihova posebnost se tu izgleda ne završava, analize su pokazale da se njihove karakteristike razlikuju od onoga što se očekuje kada je starenje u pitanju.
Drugim rečima, kod ljudi koji su uspeli da dožive više od 110 godina imuni sistem nije izgledao "istrošen". On je barem u nekim aspektima, nastavio da se prilagođava.
Zašto je to važno za rak?
Jedan od najvećih izazova starenja jeste činjenica da se tokom života u našim ćelijama neprestano gomilaju promene. Većina njih ne dovodi do raka. Organizam ima razvijen sistem koji prepoznaju oštećene ili abnormalne ćelije i uklanjaju ih.
Zato istraživači pretpostavljaju da neuobičajeno snažan odgovor određenih T ćelija pomaže ljudima koji doživljavaju ekstremnu starost u boljoj kontroli kancerogenih ćelija. Ali ovde je važna da se napomene kako spomenuto istraživanje još nije dokazalo da ove ćelije utiču na dugovečnost.
Imuni sistem je jedan od mogućih odgovora: umesto da sa godinama samo gubi sposobnost reagovanja, kod nekih ljudi on možda nastavlja da se prilagođava prethodnim iskustvima i održava određene snažne odbrambene mehanizme. To bi moglo da objasni i činjenicu kako neki ljudi uspevaju da izbegnu bolesti koje su mnogo češće u dubokoj starosti.
Sedam ljudi ipak nije recept za dugovečnost
I ovde nauka mora da bude oprezna, jer je studija obuhvatila veoma mali broj ljudi, upravo zato što je populacija osoba starijih od 110 godina izuzetno retka. Zato rezultate ne treba pretvarati u recept tipa: "Ojačajte ove T ćelije i živećete do 110 godina."
Za sada ne postoji takva terapija, niti istraživanje pokazuje da određena hrana, suplement ili životna navika može da izazove potreban imuni odgovor. Ono što istraživanje pruža jeste nov trag i smernice za dalja istraživanja ove kompleksne teme.
Ljudi koji dožive 110 godina ne predstavljaju samo rekordere u dužini života, oni su svojevrsni eksperimenti prirode. Njihova tela pružaju naučnicima priliku da prouče šta se događa kada organizam uspe da funkcioniše mnogo duže od proseka.
Ako se pokaže da određene ćelije imunog sistema zaista pomažu u zaštiti od raka ili drugih bolesti povezanih sa starenjem, njihovo proučavanje jednog dana bi moglo da otvori vrata novim načinima očuvanja zdravlja.
(EUpravo zato/Nature)
