Kada se priča o "dugovečnosti", uglavnom se spominje mediteranska ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i društvene veze. Međutim, naučnici smatraju da postoji još jedan važan deo slagalice koji se često zanemaruje, ličnost.
Novo istraživanje sprovedeno među stanovnicima Sardinije, italijanskog ostrva poznatog kao jedno od "Plavih zona", pokazalo je da ljudi koji dožive duboku starost dele određene psihološke osobine koje doprinose dugovečnosti i zdravlju u poznim godinama.
Rezultati sugerišu da način na koji razmišljamo i reagujemo na životne izazove imaju značajan uticaj na navike koje gradimo tokom života, a samim tim i na naše zdravlje.
Šta je "tajna" stanovnika Sardinije?
Tim psihologa predvođen Marijom Kjarom Fastame sa Univerziteta u Kaljariju želeo je da ispita da li određene osobine ličnosti mogu da objasne zašto stanovnici Sardinije u većem broju doživljavaju stotu godinu života u odnosu na globalni prosek.
U istraživanju objavljenom u International Journal of Applied Positive Psychology, učestvovalo je 125 osoba starosti između 71 i 101 godine.
Njih 55 živelo je u području koja je označena kao Plava zona, dok je ostatak ispitanika iz obližnjih mesta sa sličnim kulturnim i ekonomskim obrascima, kao i jednakim pristupom zdravstvenoj zaštiti.
Učesnici su popunjavali psihološke upitnike i razgovarali sa istraživačima o svom fizičkom i mentalnom zdravlju, svakodnevnim navikama i slobodnim aktivnostima. Posebna pažnja posvećena je takozvanom modelu "Velikih pet" crta ličnosti: otvorenosti prema novim iskustvima, savesnosti, ekstrovernotnosti, prilagodljivosti i emocionalnoj stabilnosti.
Najizraženija razlika između stanovnika Plave zone i ostalih ispitanika bila je otvorenost prema novim iskustvima.
To ne znači da su ti ljudi željniji da se upuste u avanture. U psihologiji, otvorenost podrazumeva radoznalost, želju za učenjem, interesovanje za nove ideje i spremnost da se čovek prilagodi promenama. Ljudi sa ovom osobinom češće istražuju svet oko sebe, usvajaju nova znanja i održavaju mentalnu aktivnost čak i u poznijim godinama.
Stanovnici Plave zone pokazali su i razvijenije strategije suočavanja sa stresom, veću emocionalnu sposobnost, ali su češće i učestvovali u aktivnostima koje podstiču rad mozga i tela, poput hobija, druženja, šetnji ili drugih oblika rekreacije.
Tip ličnosti i svakodnevne navike
Kada su analizirali sve učesnike zajedno, istraživači su primetili zanimljive obrasce.
Osobe sa izraženijom spremnošću za nova iskustva češće su se izjašnjavale da su zadovoljnije i srećnije, te su više vremena izdvajale za neki od hobija.
Oni savesniji prijavljivali su osećaj većeg zadovoljstva sopstvenim životom i bolje su se nosili sa izazovima, dok su osobe sa nižim nivoima emocionalne stabilnosti češće prijavljivale lošiji kvalitet zdravlja.
Stav psihologa jeste da ličnost ne utiče na dužinu života direktno, već oblikuje ponašanja koja dugoročno čuvaju zdravlje. Radoznala osoba će verovatnije sticati nove veštine, održavati svoje društvene kontakte, ostati fizički i mentalno aktivna i lakše prihvatati promene koje godine donose.
Autori studije naglašavaju da njihovi rezultati ne dokazuju da određena osobina ličnosti sama po sebi vodi ka dugovečnosti. Studija je posmatračkog tipa i obuhvatila je relativno mali broj ljudi, zbog čega nije moguće utvrditi uzročno-posledičnu vezu.
Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se bolje razumelo da li upravo ove psihološke osobine doprinose zdravijem starenju ili su one posledica načina života karakterističnog za ljude koji dugo žive.
Ipak, rezultati se uklapaju u sve veći broj naučnih radova koji pokazuju da dugovečnost nije određena samo genetikom ili ishranom. Na nju utiču i način razmišljanja, sposobnost prilagođavanja, kvalitet društvenih odnosa i spremnost da tokom čitavog života ostanemo aktivni i radoznali.
Drugim rečima, put do kvalitetnog i dugog života možda ne vodi samo preko tanjira i teretane, već i preko uma koji ostaje otvoren za nova iskustva, bez obzira na broj godina.
(EUpravo zato/Science alert)
