Zahvaljujući razumevanju genetike tumora, razvoju ciljane terapije i napretku u prevenciji, stručnjaci sve češće govore o potpuno novom pristupu koji počinje mnogo pre nego što se bolest razvije i nastavlja se dugo nakon završetka lečenja.
U novoj seriji radova objavljenoj u časopisu The Lancet, međunarodni tim stručnjaka analizirao je najvažnije promene u dijagnostici, prevenciji i lečenju ginekoloških karcinoma.
Njihov zaključak nije da je otkriven jedan revolucionarni lek, već da se menja čitava filozofija borbe protiv ovih bolesti.
Rak grlića materice može da postane stvar prošlosti
Među svim ginekološkim karcinomima, rak grlića materice jedinstven je po tome što može da se spreči.
Autori navode da kombinacija HPV vakcinacije i organizovanog skrininga ima potencijal da drastično smanji broj novoobolelih u narednim decenijama. Umesto da se bolest otkrije tek kada izazove simptome, cilj je da se promene na ćelijama otkriju mnogo ranije, dok se uspešno leči.
Posebno je naglašena sve veća uloga testiranja na HPV, koja omogućava preciznije procene rizika od razvoja bolesti u odnosu na tradicionalni Papa test u skrininzima.
Više ne postoji "jedan" rak jajnika
Jedna od najvećih promena poslednjih godina jeste shvatanje da tumori koji su se nekada svrstavali u istu grupu zapravo predstavljaju više različitih bolesti.
Rak jajnika ima različito biološko poreklo, različite genetske promene i odgovor na terapiju. Upravo zbog toga savremena onkologija sve manje polazi od toga gde je tumor nastao, a sve više od njegovih molekularnih karakteristika.
To znači da dve žene sa naizgled istom dijagnozom danas potencijalno imaju potpuno različite planove lečenja.
S tim u vezi, savremena dijagnostika se danas ne završava patohistološkim nalazom. Sve češće se analiziraju i genetske osobine tumora kako bi lekari procenili koja terapija ima najveće šanse za uspeh.
Posebna pažnja se posvećuje naslednim mutacijama, poput promena u BRCA genima i Linčovom sindromu koje ne utiču samo na rizik od razvoja bolesti, već njihova analiza pomaže pri izboru terapije.
Na taj način genetika postaje alat koji istovremeno pomaže u proceni rizika, postavljanju dijagnoze i planiranju lečenja.
Ciljane terapije menjaju tok bolesti
Klasična hemoterapija i dalje ima važnu ulogu, ali više nije jedino oružje protiv raka.
Poslednjih godina razvijene su ciljane terapije koje deluju na specifične biološke procese unutar tumorskih ćelija. Kod određenih pacijentkinja one produžavaju život, a u pojedinim slučajevima i poboljšavaju ukupne stope preživljavanja.
Istovremeno, imunoterapija pronalazi svoje mesto u lečenju pojedinih podtipova ginekoloških karcinoma, posebno kod tumora sa specifičnim molekularnim karakteristikama.
Autori radova objavljenih u časopisu The Lancet ističu da nijedna od ovih terapija nije univerzalno rešenje. Njihova najveća vrednost je upravo u tome što se primenjuju kod pažljivo odabranih pacijentkinja, kod kojih postoji najveća verovatnoća da će imati koristi.
Lečenje više nije jedini cilj
Jedna od najuočljivijih promena u savremenoj onkologiji odnosi se na pitanja o kojima se nekada retko govorilo: kako će terapija uticati na mogućnost trudnoće ili kako pomoći ženama koje zbog lečenja prerano uđu u menopauzu, ali i kako ublažiti hronični umor, bol ili seksualne tegobe koje mogu da potraju i godinama nakon završetka terapije.
Danas su stručnjaci saglasni da kvalitet života više ne sme da bude sporedni ishod lečenja. Savremena medicina ne nastoji samo da pacijentkinjama produži samo život, već da očuva i njegov kvalitet, normalno funkcionisanje i mentalno zdravlje.
Umesto da se svim pacijentkinjama pristupa na isti način, budućnost leži u individualnoj proceni rizika.
To podrazumeva kombinovanje genetskih analiza, molekularnih karakteristika tumora, podataka o životnim navikama i drugih kliničkih informacija kako bi se za svaku ženu odabrala najefikasnija strategija, od prevencije i skrininga do izbora terapije.
Takav pristup ne garantuje da će rak nestati, ali povećava šansu da se bolest otkrije ranije, leči preciznije i sa manje neželjenih posledica.
Nova filozofija borbe protiv raka
Možda najveća poruka serije tekstova u The Lancet-u nije da medicina raspolaže jednim revolucionarnim otkrićem, već da se menja način razmišljanja.
Borba protiv ginekoloških karcinoma više ne počinje u operacionoj sali niti se završava poslednjom dozom hemoterapije. Ona počinje prevencijom, nastavlja se preciznom dijagnostikom i personalizovanim lečenjem, a završava se tek kada žena može da nastavi život sa što manje posledica.
(EUpravo zato/The Lancet)
