Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" ističe da su testiranje, savetovanje i savremene metode prevencije i dalje ključni stubovi zaštite javnog zdravlja.
Šta je dostupno građanima danas?
Sve preventivne metode - od kondoma do PrEP-a (pre-ekspozicione profilakse) - kontinuirano su dostupne u Srbiji. Besplatno i poverljivo testiranje na HIV, hepatitis B i C sprovodi se u:
- 24 regionalna instituta i zavoda za javno zdravlje
- Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd
- Studentskoj poliklinici
- drop-in centrima i mobilnim jedinicama organizacija civilnog društva
S druge strane, savremena terapija antiretroviralnim lekovima omogućava uspešno kontrolisanje HIV infekcije, uz kvalitet života koji je uporediv sa kvalitetom života HIV-negativnih osoba.
Procenjuje se da u Srbiji postoji između 350 i 500 osoba koje žive sa HIV-om, a nisu dijagnostikovane. Ipak, Srbija pripada WHO evropskom regionu - Centar, koji karakteriše relativno niska prevalenca obolelih.
"Trendovi testiranja su stabilni, ali je i dalje važno podizati svest - posebno među mladima. Podaci pokazuju da se samo 10 odsto studenata medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu ikada testiralo na HIV, što ukazuje na nedovoljnu kulturu preventivnog testiranja čak i među budućim zdravstvenim radnicima," otkriva dr sc. Zoran Milosavljević, sa odeljenja za HIV infekciju, PPI, virusne hepatitise i tuberkulozu, Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
I dodaje: "Broj asimptomatskih infekcija je veliki. Sami pacijenti ne znaju kada su se tačno u prošlosti inficirali. Retki su slučajevi da osoba nakon konkretnog događaja dođe na testiranje."
Redovno testiranje je upravo način da se spreči dalja transmisija i bolest stavi pod kontrolu, kako bi se opšte zdravlje pacijenta sačuvalo.
Zašto hepatitis B i C ostaju "tihi" epidemijski problem?
"Kao i svetu, i u Evropskoj Uniji i kod nas veliki broj ljudi nema razvijenu svest o povremenom testiranju na hepatitis B i C, tako da novi slučajevi budu slučajno dijagnostikovani prilikom nekih drugih medicinskih procedura," kaže dr sc. Zoran Milosavljević.
Prema podacima SZO za 2022. godinu, procenjeno je da u Srbiji oko 118.750 osoba živi sa hroničnim hepatitisom, a da mnogi nisu dijagnostikovani.
"U riziku su svi, ali najviše osobe koje injektiraju droge, zdravstveni radnici usled akcidenata sa infektivnim materijalom, polni partneri HBsAg pozitivnih lica, kućni kontakti HBsAg pozitivnih lica i lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, kao i štićenici ustanova za ometene u razvoju. U posebnom povišenom riziku su osobe na hemodijalizi, HIV pozitivne osobe, kao i osobe sa hroničnim bolestima jetre i bubrega i insulin zavisni pacijenti koji boluju od dijabetesa," zaključak je dr sc. Zorana Milosavljevića.
Savremena terapija je u potpunosti dostupna u našoj zemlji, a protokoli se redovno usklađuju sa preporukama SZO i ECDC.
Redovno godišnje testiranje omogućava rano otkrivanje infekcija koje u početnim fazama najčešće ne daju nikakve simptome. Rana dijagnoza znači i pravovremeno započinjanje efikasne terapije, koja značajno smanjuje komplikacije, omogućava normalan životni vek i sprečava prenošenje infekcije na druge.
Mnogi oblici rizičnog ponašanja, uključujući nezaštićene seksualne kontakte, dešavaju se povremeno ili u situacijama kada osobe ne procene objektivan rizik, pa redovno testiranje postaje najpouzdaniji način da se očuva sopstveno zdravlje i zdravlje partnera.
Preventivna kultura u kojoj je testiranje deo rutine - poput godišnjeg sistematskog pregleda - jedan je od najefikasnijih načina za smanjenje širenja HIV-a i virusnih hepatitisa u populaciji.
(EUpravo zato)
