Koliko vremena zaista treba provesti napolju da bismo dobili ono što nam sunce daje, a da pritom ne platimo cenu prekomernog UV zračenja?
Prema stavu stručnjaka, odgovor je komplikovaniji nego što sugerišu popularni saveti o "10 ili 20 minuta sunca dnevno". Jer ne postoji jedna količina sunca koja odgovara svima.
Sunce nije samo vitamin D
Kada govorimo o zdravstvenim efektima sunčeve svetlosti, vitamin D gotovo uvek zauzima centralno mesto, i to s razlogom.
UVB zraci koji dopiru do kože pokreću hemijsku reakciju zahvaljujući kojoj telo proizvodi vitamin D3. On je važan za zdravlje kostiju i mišića, ali ima ulogu i u brojnim drugim procesima u organizmu. Međutim, sunčeva svetlost nije samo "prirodna kapsula vitamina D".
Istraživanja poslednjih godina sve više ispituju i druge moguće efekte izlaganja svetlosti i UV zračenju, uključujući uticaj na krvne sudove, pritisak, imunski sistem i ritam.
Za neke od tih efekata postoje zanimljivi epidemiološki podaci, ali nauka još nema dovoljno čvrste dokaze da bi bilo ko mogao da kaže kako treba namerno da povećavamo UV izlaganje radi zaštite od srčanih ili drugih bolesti.
Problem sa savetom "15 minuta dnevno"?
Jedna od najraširenijih tvrdnji glasi da je dnevno dovoljno da se provede 10, 15 ili 20 minuta na suncu kako bismo dobili dovoljno vitamina D. Problem je što takav univerzalni broj zapravo ne postoji, a količina vitamina D koju koža može da proizvede zavisi od mnogo faktora.
Važna je geografska širina. Važno je godišnje doba. Važno je koliko je visoko Sunce na nebu i koje je doba dana. Važna je količina oblaka, zagađenje vazduha i količina kože koja je izložena istom. I na kraju, ali ne i najmanje bitno, važna je sama koža.
Osoba sa tamnijom kožom, zbog veće količine melanina, uglavnom proizvodi vitamin D sporije nakon izlaganja UVB zracima nego osoba sa svetlijom kožom. Starije osobe takođe imaju smanjenu sposobnost stvaranja vitamina D.
Zbog svega navedenog, stručnjaci ne mogu da daju univerzalni broj minuta koji važi za čitavu populaciju.
Sunce kroz prozor se ne računa
Postoji još jedna česta zabluda. Ukoliko sedimo pored prozora i sunčeva svetlost pada na naše lice i ruke, mi smo "uhvatili malo sunca".
Istina je da za proizvodnju vitamina D, ovo uglavnom nije dovoljno. UVB zračenje koje pokreće stvaranje vitamina D ne prolazi efikasno kroz staklo. Dakle, svetla soba nije isto što i boravak napolju, ipak, ovo ne znači da treba da se sedi na direktnom suncu satima bez zaštite kako bismo imali vitamin D.
Jer isti UVB zraci koji pokreću proizvodnju vitamina D, oštećuju DNK ćelija kože.
Koža pamti
Sunčanje ima jednu nezgodnu osobinu: šteta se ne vidi odmah. Crvenilo i opekotine su najupadljiviji znak da je koža bila previše izložena UV zračenju, ali UV zraci mogu da oštete DNK ćelija i bez dramatične opekotine.
Vremenom se ponovljena izloženost povezuje sa prevremenim starenjem kože i povećanim rizikom od raka kože, uključujući melanom i nemelanomske karcinome.
SZO preporučuje zaštitu od sunca kada UV indeks dostigne 3 ili više, stoga su njihove preporuke za osnovne mere zaštite hlad, zaštitna odeća i kreme za sunčanje na delovima kože koji nisu pokriveni.
Novo istraživanje istraživača sa Univerziteta Njukastl, objavljeno 2026. godine, pratilo je gotovo 300 ljudi u Velikoj Britaniji i pokazalo da kod pojedinih grupa nivo vitamina D može da ostane nizak čak i tokom perioda kada ima mnogo više sunčeve svetlosti.
Što dovodi u pitanje jednostavnu pretpostavku da će nekoliko sunčanih meseci automatski rešiti problem nedostatka vitamina D kod svih.
Geografija igra veliku ulogu
Što je Sunce niže na nebu, manje UVB zračenja uspeva da stigne do površine Zemlje. Zbog toga je količina vitamina D koju koža može da proizvede tokom zime mnogo manja nego tokom leta.
Drugim rečima, "sunčano" i dovoljno UVB zračenja za proizvodnju vitamina D nisu uvek ista stvar. Da li onda treba da bežimo od sunca?
Stručnjaci napominju da je boravak napolju povezan sa čitavim nizom potencijalnih koristi koje nemaju veze samo sa UV zračenjem. Dnevna svetlost pomaže regulaciji cirkadijalnog ritma, odnosno unutrašnjeg biološkog sata. Vreme provedeno napolju često znači više kretanja, a kontakt sa prirodom ima povoljne efekte na raspoloženje i stres.
Stoga, smatraju kako je mnogo korisnije govoriti o dnevnoj svetlosti i boravku na otvorenom nego o "dozi sunčanja".
Možda je najpošteniji odgovor na pitanje koliko sunca nam je potrebno: onoliko koliko nam omogućava da budemo aktivni i provodimo vreme na dnevnom svetlu, bez namernog izlaganja kože do crvenila ili opekotina.
