Upravo on pokazuje koliki je rizik od oštećenja kože i očiju usled ultraljubičastog zračenja i često je mnogo važniji od same temperature vazduha. Napolju može da bude sveže i prijatno, ali UV zračenje intenzivno. I suprotno, može da bude veoma toplo, a UV indeks u kasnim popodnevnim satima znatno niži od očekivanog.
UV indeks (Ultraviolet Index) je međunarodno prihvaćena skala koju su razvili Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Svetska meteorološka organizacija (SMO), Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja.
Njegova svrha je da ljudima na jednostavan način pokaže koliko brzo Sunce može da ošteti nezaštićenu kožu i kada je neophodno da se preduzmu zaštite mere.
Kako se tumači UV indeks?
Skala počinje od 0 i ne postoji gornja granica, mada se u praksi vrednosti najčešće kreću do 11+. Logika koja se krije iza cele stvari jeste da što je broj veći, to je UV zračenje intenzivnije i potrebno je manje vremena da dođe do opekotina i oštećenja kože.
Prema preporukama SZO:
0-2 - nizak rizik, većina ljudi može bezbedno da boravi napolju uz minimalnu zaštitu;
3-5 - umeren rizik, preporučuje se zaštita od sunca, naročito oko podneva;
6-7 - visok rizik, preporučljiv je boravak u hladovini, zaštitna odeća, šešir, naočare za sunce i krema sa zaštitnim faktorom;
8-10 - veoma visok rizik, nezaštićena koža može da izgori za kratko vreme;
11+ - ekstreman rizik, savetuje se izbegavanje boravka na direktnom suncu u najtoplijem delu dana.
U trenucima kada UV indeks dostigne vrednost 3, SZO preporučuje korišćenje zaštitnih mera. To znači da čak i tokom proleća ili oblačnih letnjih dana UV zračenje može da bude dovoljno intezivno da ošteti kožu.
Najviše vrednosti UV indeksa obično se beleže između 10 i 16 časova. Međutim, na njegov intenzitet utiču i nadmorska visina, geografska širina, godišnje doba, oblačnost i refleksija od peska, vode ili snega. Zato se može desiti da na planini ili na moru UV indeks bude znatno viši nego što očekujemo.
Jedna od najčešćih zabluda jeste da oblačno vreme štiti od UV zračenja. Stručnjaci upozoravaju da veliki deo ultraljubičastih zraka prolazi kroz oblake, pa rizik od oštećenja kože postoji čak i kada Sunce nije jasno vidljivo.
Zbog toga se preporučuje da se UV indeks proverava svakodnevno, a ne samo tokom vedrih letnjih dana.
(EUpravo zato/SZO)
