Na udaljenosti od oko 149,6 miliona kilometara od zemlje, nalazi se centar našeg sistema. Užarena zvezda sačinjena od vodonika i helijuma, koja svojom svetlošću utiče na fotosintezu i omogućava život na Zemlji. Drugim rečima, život kakav poznajemo na našoj planeti bez njegovih zraka, ne bi bio moguć.
Ipak, kada je naša koža u pitanju, oni mogu da budu veoma štetni. Deca nauke, stoga, pronalaze različite načine da ona ostane zaštićena.
UV zraci VS koža
Poznato je da zemljina atmosfera blokira većinu sunčevog zračenja, ali od onoga što stigne do nas, 10 odsto čine UV zraci. Oni su ujedno i najopasniji jer tokom decenija oštećuju površinu našeg najvećeg organa, što kumulacijom može da dovede do karcinoma kože.
Priroda u svoj svojoj mudrosti, našla je mehanizam da se zaštiti od UV zraka pojačanom proizvodnjom melanina. Pigmentom koji se nalazi u našem epidermu i prilikom svakog izlaganja, postaje intezivniji.
Nakon nekoliko sunčanja, konačan rezultat jeste bronzani ten. Ipak, njegova zaštitna uloga nije potpuna, i tu na scenu stupaju kreme za zaštitu od sunčanja.
Kreme za zaštitu od sunca se danas, dele na minelane i hemijske. Ove druge, deluju kao "sunđeri" i apsorbuju UV zrake, da bi ga pre nego što oštete kožu, "pretvorile" u bezopasnu toplotu. Upravo tu spada i bemotrizinol (BEMT), glavni junak ove priče.
BEMT je u Evropi prisutan decenijama
Posle više od dve decenije bez novih sastojaka u kremama za zaštitu od sunca, američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je upotrebu bemotrizinola. Što je ovih dana postala glavna vest u brojnim medijima.
Ono što mnogi ne znaju jeste da je u pitanju UV filter koji se već godinama koristi u Evropi i Aziji. Tačnije, još od 2000. godine, regulatorna tela u Evropi dozvolila su njegovu primenu.
A šta je u stvari BEMT i koliko je koristan?
Iako njegovo ime zvuči komplikovano, poznat je po tome što istovremeno štiti i od UVA i UVB zraka. Upravo ta kombinacija smatra se jednom od njegovih najvećih prednosti. UVB zraci izazivaju opekotine od sunca, dok UVA zraci prodiru dublje u kožu i doprinose njenom starenju, pojavi pigmentacija i razvoju karcinoma kože.
Za razliku od nekih starijih hemijskih supstanci koje su korišćene u iste svrhe, bemotrizinol je veoma fotostabilan. Ovo znači da se ne razgrađuje lako i zato zaštita duže traje.
Još jedna njegova prednost je što se u malim količinama apsorbuje kroz kožu. Dosadašnja istraživanja pokazala su da minimalne količine dospevaju u organizam, što je doprinelo odobrenju od strane regulatornih tela.
Dermatolozi ističu da bemotrizinol omogućava proizvodnju laganijih i prijatnijih formula koje se lakše razmazuju i ostavljaju manje tragova na koži.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da odobrenje ovog sastojka ne znači da su dosadašnje kreme za sunčanje bile neefikasne. Većina proizvoda pruža dobru zaštitu kada se pravilno koristi.
Bemotrizinol jednostavno proširuje mogućnosti i omogućava proizvođačima da razviju još kvalitetnije formulacije. U Evropi i Aziji već nekoliko decenija, a u SAD-u od kraja 2026. godine.
(EUpravo zato/LiveScience)
