Čaša soka od celera ujutru, izbacivanje šećera “da bi se tumor izgladneo”, aktivacija autofagije ili kašika kokosovog ulja na prazan stomak, društvene mreže svakodnevno nude jednostavna rešenja za složena zdravstvena pitanja.
Problem nastaje onda kada savet koji zvuči kao nešto što promoviše zdrave navike počne da se predstavlja kao terapija, naročito kada je reč o ozbiljnim bolestima.
Prema aktuelnim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od milijardu ljudi širom sveta je gojazno. Od 1990. godine broj gojaznih odraslih ljudi je više nego udvostručen.
Istovremeno, dokazano je da su nezdrava ishrana, fizička neaktivnost i višak telesne mase povezani sa povećanim rizikom od brojnih hroničnih bolesti. Zato način na koji se hranimo zaista jeste važan. Upravo zbog toga je važno da razlikujemo ono što je naučno utemljeno od obećanja o “čudotvornim” namirnicama i dijetama.
U okviru kampanje “Tvoj lekar ima nešto da ti kaže",koja se bavi zdravstvenim mitovima razgovaramo o nekim od najčešćih zabluda o ishrani sa Žarkom Živojinovićem, strukovnim nutricionistom-dijetetičarem.
Čudotvorne dijete i brza rešenja
Jedna od popularnih ideja jeste da određene namirnice ili poseban vid ishrane mogu da stvore sredinu u kojoj bolesti, pa čak i rak, ne mogu da opstanu. Međutim, ljudski organizam je mnogo kompleksniji od popularnih objašnjenja koja cirkulišu internetom.
“Pravilna ishrana značajno doprinosi smanjenju rizika od nastanka nekih karcinoma, ali ne postoji određena dijeta koja može da spreči nastanak kancera ili da izleči postojeću bolest”, objašnjava Živojinović.
Prema njegovim rečima, kada govorimo o prevenciji, mnogo je važnije da pažnju usmerimo na ishranu zasnovanu na celovitim namirnicama, kao i na raznovrstan jelovnik bogat antioksidansima, nego da se držimo jedne namirnice ili dijete za koju smo čuli da pravi “presudnu” razliku.
Isto važi i za priču o “alkalnoj ishrani”.
“Hrana može da utiče na pH urina, ali ne može značajno da promeni pH krvi kod zdrave osobe. Organizam reguliše pH krvi putem rada određenih sistema organa i zbog toga se ne bih složio da npr. 'alkalizovanjem organizma' možemo izlečiti ili sprečiti kancer”, kaže Živojinović.
Drugim rečima, ishrana ima važnu ulogu u našem zdravlju, ali ne funkcioniše kao prekidač kojim možemo da izmenimo osnovnu hemiju organizma i time zaustavimo bolest. Slična zabuna postoji i oko autofagije. Ovaj prirodni ćelijski proces poslednjih godina postao je sinonim za gladovanje, detoks i “resetovanje” organizma.
Autofagija zaista postoji, ćelije tokom ovog procesa razgrađuju i recikliraju svoje oštećene ili nepotrebne delove. Određeni procesi autofagije se pojačavaju tokom perioda bez hrane, ali to ne znači da je gladovanje terapija, kako smatra Živojinović: “Ne treba izvesti zaključak da je gladovanje 'čišćenje organizma' ili terapija protiv raka”.
Velika je razlika između biološkog procesa i načina na koji se on predstavlja na društvenim mrežama. Činjenica da se nešto događa u ćelijama tokom posta ne znači automatski da će produženo gladovanje izlečiti bolest.
Jedan od najraširenijih mitova jeste tvrdnja da potpuno izbacivanje šećera može da “izgladni” tumor.
“Nema dokaza da potpuno izbacivanje šećera iz ishrane 'izgladnjuje' tumor”, tvrdi Živojinović.
To, međutim, ne znači da treba da jedemo neograničene količine slatkiša. Mnogo je važnije da se unos dodatih šećera i zaslađenih proizvoda ograniči, a da se tokom lečenja posebna pažnja posveti tome da organizam dobije dovoljno energije i hranljivih materija.
Tu dolazimo i do pitanja konzumacije crvenog mesa, koje je SZO još 2015. godine svrstao u grupu 2A - verovatno kancerogenih za ljude., dok je prerađeno meso svrstano u grupu 1, kancerogeno po ljude.
Stav Živojinovića je da u ovom slučaju nisu najvažnije zabrane i krajnosti, već količina, učestalost i izbor: “Ne bih preporučio crveno meso kao svakodnevnu namirnicu, dok bi prerađeno meso trebalo da se svede na minimum”.
Poseban problem u našoj ishrani predstavljaju suhomesnati proizvodi koji se često nalaze na trpezi. Pored samog načina obrade, oni često sadrže velike količine soli, zbog čega sa njima naročito obazrive treba da budu osobe koje imaju kardiovaskularne bolesti ili faktore rizika za razvoj istih.
Zato “domaće” ili tradicionalno ne znači automatski i “bez ograničenja”.
Zdravlje ne dolazi kroz ekstreme
Još jedan mit savremenog doba i svega onogo što su društvene mreže sa sobom donele jeste da zdrav život treba da bude komplikovan, skup i iscrpljujuć. Stroge dijete sa skupim dodacima ishrani i egzotičnim namirnicama, višesatni treninzi i najnoviji trendovi, kao i niz ekstremnih zabrana, često se predstavljaju kao jedini put do zdravog tela.
U stvarnosti, najvažniji su održivi obrasci ponašanja.
“Najbolja prevencija kod gojaznosti je pravilan i dugoročno održiv stil života. To je stil ili način života koji podrazumeva raznovrsnu i umerenu ishranu, dovoljno sna i redovnu fizičku aktivnost”, objašnjava Živojinović.
Čak i kod jednostavne aktivnosti, poput brzog hodanja, postoje merljivi benefiti. Zbog toga, Živojinović tvrdi da za rezultate nije neophodno da se ode u ekstrem. A da najbolje efekte daje kombinacija aerobne aktivnosti i vežbi snage, jer prema studijama očuvanje mišićne mase utiče na zdravlje metabolizma, posebno kako starimo.
Da li nam je detoks potreban?
Ukoliko postoji jedna reč koja je poslednjih godina postala sinonim za “zdrav život”, onda je to detoks. Stručnjaci ipak tvrde da ljudskom organizmu nisu potrebni komercijalni programi čišćenja kako bi obavljao ono što svakodnevno već radi.
“Naš organizam već ima veoma efikasan sistem za uklanjanje štetnih materija. Za većinu komercijalnih 'detoks' programa nema kvalitetnih dokaza da iz organizma uklanjaju neke posebne 'toksine' koje naše telo samo ne može da ukloni”, objašnjava Živojinović.
Isto važi i za takozvane supernamirnice. Borovnice, brokoli, maslinovo ulje, orašasti plodovi, mahunarke i fermentisana hrana zaista jesu odličan izbor, ali njihova vrednost je najveća kada su deo raznovrsne ishrane.
Upravo je sok od celera dobar primer kako jedna namirnica dobija gotovo mitski status. On može da bude deo ishrane ako ga neko voli, ali nema dokaza da leči rak, autoimune bolesti ili druge ozbiljne bolesti.
“Ako neko voli celer, bolje je da se posmatra kao jedna od brojnih zdravih namirnica, a ne kao terapija”, kaže Živojinović. To pravilo može da se primeni na gotovo sve što se danas predstavlja kao “superhrana”: nijedna namirnica sama po sebi ne može da nadomesti kvalitet celokupnog načina ishrane.
Kada se sve komplikovane teorije ostave po strani, zdrava ishrana može da se svede na prilično jednostavno pravilo.
“Jednostavno pravilo za ručak bilo bi: oko polovine tanjira neka zauzme povrće, četvrtinu izvor proteina poput ribe, mahunarki, jaja ili nemasnog mesa, a četvrtinu integralne žitarice ili drugi kvalitetan izvor složenih ugljenih hidrata”, savetuje Živojinović.
Takav pristup ne zahteva skupe ili egzotične namirnice, niti komplikovane recepte, već raznovrsnosnost i umerenost.
Najopasniji mitovi često zvuče najjednostavnije
Kada se sagleda šira slika, Živojinović kaže da se u svojoj praksi susretao sa brojnim opasnim mitovima. Ipak, on upozorava da su ona uverenja koja deluju gotovo bezazleno, upravo najopasnija.
Jedno od njih je ideja da domaća proizvodnja automatski znači da namirnica ne utiče na nivo šećera u krvi, ili verovanje da je kašika kokosovog ulja na prazan stomak posebno korisna za zdravlje.
Takve tvrdnje pokazuju koliko se lako tradicija ili popularnost mešaju sa dokazima.
“Ako bih morao da izdvojim jednu do dve najvažnije stvari, rekao bih da su promene koje bi nam donele najveći zdravstveni benefit izbacivanje ultraprocesuiranih namirnica iz ishrane i pravilan, redovan raspored obroka”, zaključuje Živojinović.
Pravilna ishrana, podseća još jednom, nije i ne mora da bude komplikovana ni skupa.
Možda je to jedna od najvažnijih poruka koju možemo da izvučemo iz svih priča o “čudesnim” dijetama, detoksima i supernamirnicama. Zdravlje se najčešće ne gradi kroz velike i dramatične promene, već jednostavnim navikama koje dosledno ponavljamo svakog dana.
Upravo zato kampanja “Tvoj lekar ima nešto da ti kaže” nastoji da mitove o zdravlju zameni znanjem i razgovorom sa stručnjacima. Jer kada je ova tema u pitanju, najbolji savet nije nužno onaj koji obećava najbrže rešenje, već onaj koji je zasnovan na dokazima.
Kampanja "Tvoj lekar ima nešto da ti kaže" deo je projekta WMG fondacije "Prevencija kao garancija", koja ima za cilj da javnosti približi značaj prevencije, pravovremenog informisanja i dostupnosti pouzdanih zdravstvenih informacija. U okviru kampanje stručnjaci iz različitih oblasti medicine govore o temama iz svoje ekspertize, najčešćim nedoumicama pacijenata i savremenim pristupima prevenciji, dijagnostici i lečenju. Kroz razgovore sa lekarima, kompleksne medicinske teme obrađuju se na jasan i razumljiv način, uz naglasak na stručne i proverene informacije.
(EUpravo zato)
