Volite da palite sveće tokom hladnijih meseci? Evo šta se dešava sa vazduhom koji udišete

Ali dok sveća gori i doprinosi osećaju topline i ušuškanosti, ona istovremeno menja i vazduh koji udišemo. Sagorevanje sveće oslobađa veliki broj ultrafinih čestica, toliko sitnih da ih ne možemo videti golim okom. Upravo zbog njihove veličine one dospevaju u naše disajne puteve, a istraživanja ukazuju da deo njih dospeva i u krvotok.

Oba izvora značajno utiču na kvalitet vazduha, ali su sveće stvarale veliki broj veoma sitnih čestica. Prosečna veličina čestica nastalih sagorevanjem sveće u njihovom eksperimentu bila je oko 7 do 8 nanometara, dok su čestice nastale tokom kuvanja bile veće, oko 80 nanometara.

Osim čestica čađi, tokom sagorevanja su detektovani i gasovi, uključujući azot-dioksid i policiklične aromatične ugljovodonike (PAH), grupu jedinjenja koja se povezuje sa upalnim procesima i drugim zdravstvenim rizicima.

Šta se događa kada udahnemo te čestice?

Ultrafine čestice su problematične jer su izuzetno male. Mogu da prodru duboko u pluća, sve do alveola, a istraživanja ukazuju da neke prelaze i u krvotok.

U studiji istraživača sa Univerziteta u Orhusu učestvovali su i mladi ljudi sa blažim oblikom astme. Nakon izlaganja emisijama iz sveća registrovane su male, ali merljive promene pojedinih pokazatelja upale disajnih puteva i krvi, dok su neki učesnici prijavili iritaciju i nelagodu.

To ne znači da će jedna zapaljena sveća ugroziti zdravlje zdrave osobe. Međutim, učestalo izlaganje zagađenom vazduhu u zatvorenom prostoru nije nešto što treba da se praktikuje, naročito kod ljudi koji već imaju respiratorne probleme.

Osobe sa astmom ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća su osetljivije na čestice iz vazduha. Posebnu pažnju treba obratiti i kada se sveće pale u prostorijama u kojima borave deca, starije osobe ili ljudi sa hroničnim bolestima.

 (EUpravo zato/The Convesrsation)