Evropske prakse za domaći teren: Kako unaprediti ženski sport u Srbiji?

Kako evropska iskustva i standardi mogu da se primene u Srbiji i doprinesu većem učešću devojčica u sportu, boljoj zdravstvenoj i mentalnoj podršci sportistkinjama, ali i većoj vidljivosti ženskog sporta, tema je konferencije "Evropske prakse za domaći teren: Standardi i perspektive ženskog sporta u Srbiji", koja je održana u Evropskoj kući u Beogradu, a čiji je jedan od partnera WMG fondacija.

Konferenciju su otvorili predstavnici institucija i sportskih organizacija, nakon čega je prof. doc. dr Dragan Atanasov predstavio evropske standarde i prakse u oblasti ženskog sporta.

Irena Petrović, direktorka WMG fondacije otvorila je današnju konferenciju rekavši da je pitanje ženskog sporta tema kojoj bi trebalo posvetiti znatno više pažnje.

"Naše sportistkinje decenijama ostvaruju vrhunske rezultate, osvajaju medalje i predstavljaju našu zemlju širom sveta. Njihovi uspesi pokazuju koliko talenata imamo i koliko daleko možemo da stignemo.

Međutim, ulaganje u ženski sport nije samo pitanje medalja i rezultata. Treba ga posmatrati kao ulaganje u zdravije, samostalnije i sigurnije generacije devojčica i mladih žena.

Zato moramo otvoreno da razgovaramo o praksama koje možemo da unapredimo: o dostupnosti infrastrukture, uslovima za treniranje, zdravijem pristupu, finansiranju i vidljivosti ženskog sporta, razvoju trenerskog kadra, kao i o usklađivanju sporta sa obrazovanjem i drugim životnim obavezama. I, naravno, o tome kako da uspehe naših sportistkinja učinimo vidljivijim i kako da im pružimo podršku koja ne prestaje, nikada se ugasi reflektorom.

Pitanje ženskog sporta nije pitanje jedne institucije, jednog kluba ili jedne generacije. To je pitanje društva. Zato bih volela da današnji razgovor ne ostane samo na zaključcima ove konferencije", navela je Petrović.

Poseban fokus stavljen je na iskustva evropskih zemalja i mogućnosti da se pojedina rešenja prilagode domaćem sportskom sistemu.

Ivana Maletić, v.d. pomoćnice ministra za sport Republike Srbije, navela je da je ove godine usvojena je strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2026. do 2035. godine, u okviru koje su postavljeni dugoročni ciljeve i pravci razvoja našeg sportskog sistema.

"Posebno želim da istaknem da su žene u sportu u ovoj strategiji jasno prepoznate, ne samo kroz analizu postojećeg stanja, već i kroz konkretne ciljeve i mere koje treba da obezbede njihov ravnopravan položaj u svim segmentima sporta. To podrazumeva veće učešće devojčica i žena u sportu, jednake mogućnosti za trening, finansiranje, promociju i medijsku zastupljenost, ali i veću zastupljenost žena u upravljanju sportskim organizacijama i procesima donošenja odluka.

Upravo u tom segmentu postavili smo i konkretan merljiv cilj: da do kraja 2028. godine žene čine najmanje 30% članova upravnih organa nadležnih nacionalnih sportskih saveza.

Za nas je važno da ciljevi koje smo postavili ne ostanu samo deo strateškog dokumenta, već da budu praćeni konkretnim merama, programima i odgovarajućim finansiranjem.

Žene u srpskom sportu svojim rezultatima odavno su pokazale koliko mogu. Naš zadatak je da nastavimo da unapređujemo sistem kako bi devojčice i žene imale uslove da uđu u sport, da u njemu ostanu, napreduju i ostvare svoj pun potencijal kao sportistkinje, trenerke, stručnjakinje, ali i kao žene koje upravljaju sportskim organizacijama.

U tom procesu evropska iskustva i standardi predstavljaju važan osnov. Naš cilj nije samo da preuzimamo dobre prakse, već da ih prilagodimo našim uslovima i pretvorimo u konkretne rezultate na domaćem terenu", navela je Maletić.

Milena Reljin, predsednica komisije Žene i sport, Olimpijskog Komiteta Srbije, navela je da od 2018. godine Olimpijski komitet Srbije učestvuje u Evropskoj nedelji sporta, čiji je cilj promocija sporta, fizičke aktivnosti i zdravog načina života.

"Kada govorimo o ženama u sportu, važno je istaći koliko se njihov položaj tokom prethodnih decenija promenio. Od svega 18 odsto zastupljenosti žena na Olimpijskim igrama 1980. godine, danas smo došli do perioda u kojem možemo da govorimo o sve većoj ravnopravnosti žena i muškaraca u sportu.

Naša Komisija za žene i sport osnovana je krajem 20. veka, sa ciljem da ženama u srpskom sportu obezbedi više prilika, veću vidljivost i snažniju podršku. Komisiju su vodile i naše proslavljene sportistkinje Svetlana Kitić, Jasna Šekarić i Zorana Arunović.

Naš strateški cilj je veće i ravnopravnije učešće žena u svim oblastima sporta, kao sportistkinja, trenerki, sutkinja, sportskih stručnjakinja, ali i na mestima na kojima se donose odluke i upravlja sportskim organizacijama.

U svom radu pratimo preporuke Međunarodnog olimpijskog komiteta koje se odnose na rodnu ravnopravnost, bezbedno sportsko okruženje, veću zastupljenost žena u rukovodstvu i pravičnu vidljivost u javnosti.

Šta smo do sada uradile? Organizovale smo konferencije i stručne susrete, povezivale žene iz različitih oblasti sporta i ukazivale na značaj njihovog učešća u upravljanju sportskim organizacijama. Nekoliko godina zaredom organizovale smo konferenciju "Žene u sportu", uz veliki odziv i kvalitetna stručna predavanja.

Važan deo našeg rada jeste i istraživanje. Ponovo smo poslale anketu sportskim savezima o zastupljenosti žena na upravljačkim i trenerskim pozicijama. Odgovorila je približno trećina saveza, a dobijeni podaci ukazuju na to da je broj žena na ovim pozicijama i dalje veoma mali. Budući da još nemamo odgovore svih saveza, ovo vidimo kao osnovu za dalji rad i potpunije istraživanje. Jer, kada govorimo o ženama u sportu, ne govorimo samo o medaljama i rezultatima. Govorimo o jednakim prilikama, da devojčice i žene mogu da uđu u sport, da u njemu ostanu, napreduju i učestvuju u donošenju odluka koje oblikuju njegovu budućnost", naglasila je Reljin.

Nakon uvodnog dela, prof. dr Dragan Atanasov, profesor na Fakultetu za sport Univerziteta Singidunum i član Radne grupe za izradu Strategije razvoja sporta Republike Srbije, održao je prezentaciju - Evropski standardi i domaći okviri ženskog sporta.

Prof. dr Dragan Atanasov je ukazao na to da je Srbija u velikoj meri usklađena sa evropskim standardima, ali da i dalje postoje izazovi u njihovoj primeni, posebno na lokalnom nivou.

Prema podacima predstavljenim na skupu, u periodu od 2012. do 2024. godine sportistkinje su osvojile 11 olimpijskih medalja, dok su sportisti osvojili 15, a žene su osvojile ukupno 399 medalja na najvećim svetskim takmičenjima. Prof dr Atanasov je istakao kako je finansiranje ženskog sporta bilo jedan od važnih preduslova za ostvarivanje ovih rezultata.

Kao jedan od problema izdvojio je razliku između podrške na republičkom i lokalnom nivou. Dok se na nacionalnom nivou stipendije i podrška sportistima dodeljuju pod jednakim uslovima, na nivou jedinica lokalne samouprave takva praksa nije dovoljno razvijena, zbog čega bi kako prof Atanasov smatra ova oblast bi trebala dodatno da se uredi kroz izmene Zakona o sportu.

"Na nivou Republike žene imaju mogućnosti i dobijaju stipendije pod istim uslovima. Međutim, na sledećem nivou vlasti, odnosno u jedinicama lokalne samouprave, ta kategorizacija ne funkcioniše," istakao je.

Posebnu pažnju posvetio je zadržavanju devojčica u sportu. Istraživanje je pokazalo da 61 odsto devojčica prestaje da se bavi sportom nakon 15. godine, dok su glavni motivi za početak bavljenja sportom zdravlje i uživanje, a ne takmičarski rezultati. Kao jedan od razloga odustajanja naveo je preveliki fokus na rezultat, pritisak trenera i roditelja, kao i negativna iskustva poput vršnjačkog nasilja i straha od greške.

Govoreći o sportu uopšte, Atanasov je istakao da se kao problem iznova pojavljuje nedovoljna zainteresovanost nastavnika fizičkog vaspitanja za realizaciju nastave, uz infrastrukturne probleme i nedostatak opreme. 

Kako zadržati devojčice u sportu?

Jedna od ključnih tema konferencije jeste rano odustajanje devojčica od sporta.

Učesnice prvog panela bile su Milena Reljin, predsednica komisije Žene i sport, Olimpijskog Komiteta Srbije, Ruža Ilić Pavkov, menadžerka za bazični fudbal FSS i MIlana Petrović, glavna urednica portala EUpravo zato.

Na temu - Edukacija i zadržavanje devojčica u sportu razgovarale su o tome šta utiče na odluku devojčica da napuste sport, kakvu ulogu imaju treneri, roditelji i sportski klubovi, ali i na koji način mogu da se unaprede omladinske lige i programi namenjeni mladim sportistkinjama.

Razgovaralo se o položaju žena u sportu, posebno u fudbalu, kao i o preprekama sa kojima se žene susreću kada žele da napreduju kao sportistkinje, trenerice, stručnjakinje ili rukovoditeljke.

Ruža Ilić Pavkov je istakla da Fudbalski savez Srbije radi na razvoju ženskog fudbala i većem uključivanju žena u različite uloge, ali da još uvek postoji prostor za napredak. Kao važni primeri navedeni su razvoj ženskog trenerskog kadra, uključivanje bivših reprezentativki u rad i edukaciju, kao i veće učešće žena u upravljanju sportom.

Posebno je naglasila da edukacija ne treba da bude namenjena samo ženama. Važno je i da muškarci koji rade u sportu budu obučeni za rad sa devojčicama i ženama i da razumeju njihove specifične potrebe.

Na pitanje moderatorke Anđele Stošić - Zašto i dalje govorimo o podeli na muški i ženski sport? Posebno kada je reč o fudbalu, koji se često i dalje doživljava kao "muška igra", iako brojni primeri pokazuju da ženama i devojčicama tu pripada mesto. Šta možemo da uradimo da se te podele prevaziđu?- Ilić Pavkov je odgovorila: 

"Kada je reč o Fudbalskom savezu Srbije, mi ne pravimo takvu podelu. Ona i dalje postoji u delu javnosti, među navijačima i u medijima, ali naš cilj je da se takav pristup promeni.

Još uvek nismo dostigli nivo na kojem možemo da kažemo da su devojčicama i ženama obezbeđeni potpuno isti uslovi kao dečacima i muškarcima, ali se na tome intenzivno radi. Posebno je važno da razvijamo fudbal za devojčice od najmlađih kategorija i da ženama omogućimo da budu prisutne ne samo kao igračice, već i kao trenerke, stručnjakinje i rukovoditeljke", naglasila je ona.

Milena Reljin je ukazala na izazove sa kojima se bivše sportistkinje suočavaju prilikom prelaska iz sportske karijere u poslovne i rukovodeće uloge. Sportsko iskustvo je važna osnova, ali su im često potrebni dodatna edukacija, praktična znanja i podrška za razvoj liderskih i menadžerskih veština.

"Na nama kao društvu je da ženama koje žele da se razvijaju u sportu omogućimo jednake uslove i podršku da ostvare svoje ambicije, bilo da žele da budu trenerke, sutkinje, sportske stručnjakinje ili da se bave upravljanjem sportskim organizacijama", naglasila je ona.

Iz perspektive roditelja čija su deca aktivna u sportu, govorila je Milana Petrović, majka dvoje mladih sportista.

Ona je istakla da devojčice i dečaci imaju različite izazove, ali da je za oba pola ključna podrška porodice, dostupna infrastruktura i mogućnost usklađivanja sporta sa školom i drugim obavezama.

"Devojčica koja se bavi sportskom gimnastikom suočava se sa svojim specifičnim izazovima. Potrebno je mnogo vremena, energije i roditeljske podrške da bi razumela da sav taj trud ima smisla. To što vikendom idemo na utakmice, gde ima mnogo publike, roditelja i atmosfere, ne znači da je njen trud manje vredan zato što na gimnastiku odlazimo u skromnije uslove, gde često nema ni dovoljno prostora za publiku. Njena posvećenost i njen uspeh imaju jednaku vrednost, bez obzira na to koliko je neki sport vidljiv i koliko pažnje javnosti dobija", navela je Petrović.

Zaključak panela je da unapređenje položaja žena u sportu zahteva sistemsku podršku, od prvog treninga do rukovodećih pozicija. Potrebno je stvarati jednake prilike za razvoj, ulagati u edukaciju i mentorstvo i omogućiti ženama da svoj potencijal ostvare ne samo na terenu, već i u stručnim i upravljačkim ulogama.

U publici je bila i Svetlana Obućina, bivša rukometašica koja je imala poruku za okupljene:

"Mislim da je najvažnije da se stvari zaista pomere sa mrtve tačke. Možemo da razgovaramo, organizujemo edukacije i predavanja, ali moramo da napravimo konkretne promene u sistemu. Ja, na primer, ne mogu da odem u Međunarodni olimpijski komitet ako me moj Rukometni savez ne predloži i ako nemam podršku države i institucija. Zato su podrška saveza i sistema veoma važni.

Kada govorimo o rukometu, posebno moramo da govorimo o devojčicama. Njih ima mnogo i moramo da im damo priliku. I sama sam igrala u Španiji, gde sam dobila priliku da se oprobam kao trener. To iskustvo mi je pokazalo koliko su važne škola, iskustvo i mogućnost da se oprobaš u novoj ulozi.

Kada govorimo o deci, moramo da počnemo od osnovnih stvari. Devojčice koje sa pet godina počnu da treniraju treba prvo da razviju osnovne motoričke sposobnosti - koordinaciju, snagu, sigurnost u telu. Tu veliku ulogu imaju i roditelji. Ne možemo decu stalno štititi od svakog rizika; potrebno je da trče, skaču, penju se i razvijaju kroz igru i sport.

Slično je i u drugim sportovima. Postoje barijere prema ženskom sportu i one se ne mogu promeniti same od sebe. Potrebno je da ih sistemski prepoznamo i uklanjamo.

Važno je govoriti i o ponašanju roditelja. Dešava se da se na dečjim takmičenjima roditelji svađaju, pa čak i sukobljavaju. To nije primer koji treba da pružamo deci. Sport treba da bude mesto gde će učiti da se takmiče, ali i da poštuju druge.

Zato mislim da decu treba što više uključivati u bazne sportove - atletiku, plivanje, gimnastiku, borilačke sportove i druge aktivnosti koje razvijaju celo telo. Ne moramo odmah da odlučimo kojim će se sportom dete baviti.

Ako dete proba rukomet i kaže da mu je teško, neka proba odbojku, tenis ili neki drugi sport. Najvažnije je da dete pronađe ono što mu odgovara, a naš zadatak je da ga podržimo i omogućimo mu da kroz sport razvija telo, karakter, samopouzdanje i upornost", poručila je Obućina.

Zdravlje i mentalna podrška u fokusu

Drugi panel bio je posvećen zdravlju, prevenciji povreda i mentalnoj podršci sportistkinjama. Jedna od tema je primena savremenih saznanja sportske medicine i nauke o specifičnostima ženskog organizma. O ovim temama govorile su Vanja Kostić sa projekta Šampionke zdravih navika" RSS i Dr Marija Srećkov Pavlović, sportska psihološkinja.

Posebno se govorilo o prevenciji povreda, zdravstvenoj zaštiti sportistkinja i značaju edukacije o zdravim navikama.

O projektu "Šampionke zdravih navika" Kostić je rekla:

"Želeli smo da otvorimo teme o kojima se u ženskom sportu još uvek nedovoljno govori, pre svega mentalno zdravlje, ali i fizičko i hormonsko zdravlje sportistkinja.

Važno je da razumemo da se o fizičkim povredama u sportu govori otvoreno, dok su "nevidljive" teškoće često tabu. To se posebno odnosi na mentalno i hormonsko zdravlje, a problem je još izraženiji u manjim sredinama.

Cilj projekta je da ukažemo na sve benefite koje sport, a posebno ženski fudbal, donosi devojčicama, ali i da otvorimo prostor za razgovor o njihovim specifičnim potrebama", navela je ona.

Marija Srećkov Pavlović je navela da je važno prvo razumeti šta podrazumevamo pod mentalnim zdravljem, da ono nije samo odsustvo bolesti ili psihičkog poremećaja, već sposobnost osobe da razvija svoje potencijale, nosi se sa svakodnevnim stresom i funkcioniše u zajednici.

"Ne smatram da je sport sam po sebi pretnja mentalnom zdravlju. Naprotiv, sport može imati veoma važnu razvojnu ulogu. Međutim, način na koji se sport sprovodi može doprineti ili ugroziti mentalno zdravlje deteta. Zato ne mislim da svako dete mora automatski da ima psihologa. Psiholog treba da se uključi kada dete pokazuje određene teškoće ili kada postoji konkretna potreba. Ono što je neophodno jeste edukacija odraslih koji rade sa decom" pre svega trenera, ali i roditelja.

Treneri su često prvi koji mogu da primete promenu u ponašanju deteta. Zbog toga im je potrebna podrška i edukacija, posebno danas kada društvene mreže snažno utiču na razvoj, samopouzdanje i komunikaciju dece.

Podrška mora biti sistemska. Nije dovoljno raditi samo sa sportistom. U idealnom slučaju, trener, porodica, stručni tim i psiholog treba da sarađuju, svako u okviru svoje uloge.

Posebno je važno postaviti jasne granice u odnosu roditelja prema sportu. Roditelj treba da bude podrška detetu i njegova sigurna baza, dok trener mora imati stručni integritet i autonomiju u donošenju odluka koje se tiču sportskog razvoja.

Diskusija je pokazala da zdravlje sportistkinja mora da se posmatra celovito. Fizičko, mentalno i hormonsko zdravlje nisu odvojene teme, već delovi istog sistema podrške.

Posebno su izdvojene tri potrebe:

• edukacija trenera i stručnih timova o specifičnostima ženskog sporta;
• pravovremena psihološka podrška, kada za njom postoji potreba, uz edukaciju svih odraslih koji rade sa decom;
• više istraživanja i podataka o ženama u sportu, kako bi se trening, prevencija povreda i zdravstvena podrška zasnivali na stvarnim potrebama sportistkinja.

Veća vidljivost znači i veće mogućnosti

Treći panel otvara pitanje promocije ženskog sporta, medijske zastupljenosti i sponzorstava. Učesnice su razgovarale o tome kako povećati interesovanje publike i kompanija, privući nova ulaganja i promeniti način na koji se ženski sport predstavlja u javnosti.

O temi su govorile Nina Kolundžija, sportska novinarka B92, Tijana Popadić, izvršna direktorka SportIf, i Andrijana Vasić Nikičević iz kompanije Visa, dok je panel moderirala Milana Petrović, urednica sajta EUpravo zato.

Panel je otvoren pitanjem načina na koji se sportistkinje predstavljaju javnosti, ali i granice između uspešne marketinške kampanje, komercijalnog interesa i odgovornosti prema publici. Kao uvod u razgovor poslužio je primer globalne kampanje koja je izazvala veliku pažnju javnosti, upravo zbog načina na koji je predstavila poznatu javnu ličnost i poruke koje je kampanja komunicirala.

Tijana Popadić ocenila je da je jedna od važnih karakteristika uspešne reklame upravo sposobnost da privuče pažnju: "Može da bude uspešno kratkoročno, ali dugoročno zavisi kakav imidž osoba želi da gradi."

Prema njenim rečima, kampanje koje izazivaju polemiku donose veliki publicitet i angažman, ali istovremeno otvaraju pitanje granica do kojih su kompanije, ali i javne ličnosti, spremne da idu kako bi privukle pažnju. U tom smislu, negativan publicitet može da bude deo svesno odabrane strategije, ali posledice takvog izbora zavise od toga kakav brend kompanija ili pojedinac želi dugoročno da izgradi.

Poseban deo razgovora odnosio se na ulogu medija. Nina Kolundžija ukazala je na činjenicu da se sportisti i sportistkinje i dalje ne predstavljaju na isti način. Dok se muškarci uglavnom predstavljaju kroz svoje sportske rezultate, o sportistkinjama se često govori kroz njihovu ulogu žena, majki, supruga ili kroz izgled i privatni život.

"Mi jesmo odgovorni, zato što smo mi ti koji svakodnevno izveštavamo i koji negde kreiramo sliku javnog mnjenja", rekla je.

Kolundžija je ocenila da je promena stereotipa dug proces i da se ona ne može svesti samo na veći broj tekstova o sportistkinjama. Važno je, kako je istakla, i o čemu se piše i na koji način se piše.

Jedan od problema jeste i to što se sportski uspeh žena često stavlja u drugi plan u odnosu na njihove privatne priče: "Divno je kada predstavljamo sportistkinje kao majke, supruge i tako dalje, kada predstavljamo to kao njihovu supermoć, ali to ne treba da nam bude nešto čime ćemo se isključivo baviti i hvatati klikove ili gledanost."

Od evropskih iskustava do domaćih rešenja

Razgovor na konferenciji pokazao je da razvoj ženskog sporta u Srbiji više nije pitanje pojedinačnih inicijativa, već potrebe za sistemskim pristupom. Od prvog treninga i zadržavanja devojčica u sportu, preko edukacije trenera i zdravstvene i mentalne podrške, do većeg učešća žena u stručnim i upravljačkim strukturama, potrebno je stvarati jednake i održive uslove.

Evropska iskustva mogu biti važan putokaz, ali njihova vrednost je u tome da se prilagode domaćim okolnostima i pretvore u konkretne mere. Jednako važna je i promena načina na koji se ženski sport predstavlja javnosti, jer veća vidljivost znači i veće mogućnosti za ulaganja, sponzorstva i profesionalni razvoj.

Poruka konferencije je jasna: potencijal postoji, rezultati su već tu, ali je naredni korak da podrška ženama u sportu postane deo sistema, a ne samo rezultat entuzijazma pojedinaca.

(M.A./A.C/EUpravo zato)