Skup neurona u suprahijazmatskom jedru hipotalamusa predstavlja ključnu komponentu: prima signale o svetlosti i tami kroz naše oči i usklađuje gotovo svaki proces u telu sa smenom koja dolazi kao direktna posledica Zemljine rotacije. Ritma koji traje približno 24 sata i zove se cirkadijalni.
Ali ovde nije reč samo o spavanju. Cirkadijalni ritam upravlja našim zdravljem u širem kontekstu jer utiče na lučenje hormona, regulaciju telesne temperature, krvnog pritiska, varenje, imunitet, pa čak i način na koji naše ćelije popravljaju DNK.
Naše telo je podešeno da nivo kortizola, hormona budnosti, raste ujtru dok se uveče pojačava lučenje melatonina, signala da je vreme za odmor. Ovi hormoni ne deluju nasumično, oni prate precizan biološki raspored koji je evolucija oblikovala hiljadama godina i tako formirala specifičan ritam.
Ali savremeni način života menja način na koji ovaj ritam funkcioniše. Stoga se postavlja pitanje, kakav uticaj ove promene imaju na naše zdravlje? Evo šta nam otkriva nauka.
Moderan način života i posledice
Veštačko svetlo utiče na to kako naše telo percepira dužinu dana. Ekrani mobilnih telefona i televizora emituju plavu svetlost koja direktno utiče na centar za regulaciju ritma i potiskuje melatonin.
Istraživanja pokazuju da izlaganje plavoj svetlosti u večernjim satima utiče na naš san: potencijalno skraćuje REM fazu sna i narušava duboki san, fazu koja je ključna za regeneraciju mozga i tela.
Posledice nisu samo osećaj umora. Dugotrajno narušavanje cirkadijalnog ritma povezano je sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i poremećaja raspoloženja.
Ovo se najbolje ogleda u činjenici da radnici koji rade u smenama imaju izmenjene biološke satove, te statistički veći rizik od metaboličkih i hormonskih disbalansa. Svetska zdravstvena organizacija je rad po smenama klasifikovala kao potencijalno kancerogen, upravo zbog uticaja na cirkadijalan ritam.
Na ćelijskom nivou, svaka ćelija u telu ima sopstveni "molekularni sat", skup gena i proteina koji se aktiviraju i gase u ciklusima. Ti geni kontrolišu procese poput popravke DNK molekula, metabolizma glukoze i zapaljenskih reakcija. Kada se ritam poremeti (zbog neredovnog sna, obroka i čestih promena vremenskih zona) dolazi do poremećaja između centralnog sata u mozgu i perifernih satova u organima poput jetre i pankreasa.
Vreme obroka zato ima poseban značaj. Studije pokazuju da obroci kasno uveče utiču na glukozu i povećavaju rizik od insulinske rezistencije. Naše telo je programirano da energiju obrađuje efikasnije tokom dana dok ima svetla, a da noću prelazi u režim "obnove".
Psihološka dimenzija
Nedostatak sna i poremećen ritam utiču na regulaciju emocija, pojavu anksioznosti i sposobnost donošenja odluka. Mozak bez dovoljno sna u dubokoj fazi teže procesuira stres i negativne događaje.
Ipak, dobra vest je da je naš biološki sat prilagodljiv, ali da traži doslednost. Najbolji signal za njegovo ispravno podešavanje jeste jutarnja svetlost, stoga boravak napolju u prvih sat vremena nakon buđenja, odlazak na spavanje u određeno vreme, izbegavanje jakog svetla uveče i pravilan raspored obroka pomažu telu da se vrati u ritam.
Cirkadijalni ritam nije samo zanimljiv detalj iz medicine i biologije, on je osnova zdravlja. U svetu koji živi bez pravilnog i doslednog ritma, povratak ciklusu jeste jedna od osnovnih strategija za dugoročno blagostanje.
(EUpravozato/PMC)
