Sitna ispupčenja na zidu debelog creva, poznata kao divertikuli, najčešće ne izazivaju nikakve tegobe i često se otkriju sasvim slučajno: tokom kolonoskopije ili skenera abdomena urađenog iz nekog drugog razloga.
Međutim, kada se jedan od tih džepova upali ili inficira, nastaje divertikulitis, stanje koje u pojedinim slučajevima izaziva jake bolove i dovodi do ozbiljnih komplikacija.
Zašto nastaju divertikuli?
Kako starimo, zid debelog creva postaje podložniji stvaranju malih ispupčenja na mestima gde je prirodno oslabio. Procene pokazuju da divertikulozu ima oko 60 odsto ljudi starijih od 60 godina, ali samo manji broj njih tokom života razvije divertikulitis.
Stručnjaci još uvek ne znaju tačno zašto kod određenih pacijenata dolazi do upale, pretpostavka je da zdrav način života umanjuje rizik od nastanka divertikula. Ishrana bogata vlaknima i dovoljan unos tečnosti povezani su sa boljim zdravljem debelog creva.
Najčešći znak divertikulitisa je bol u donjem levom delu stomaka, koji je često praćen povišenom temperaturom. Pored toga, javljaju se i gubitak apetita, mučnina, povraćanje, nadutost, grčevi, zatvor ili gasovi.
Kod pojedinih osoba simptomi su blagi i obično se povlače za dan ili dva, ali ako bol postaje jači, temperatura raste ili se pojave krv u stolici i izražena nadutost praćena povraćanjem, neophodno je da se javite lekaru.
Šta pomaže?
Lečenje zavisi od toga da li je reč o nekomplikovanom ili komplikovanom divertikulitisu.
Kod blažih oblika, kada je upala ograničena i nema znakova komplikacija, terapija pod nadzorom stručnog lica se najčešće sprovodi kod kuće. Lekar tada preporučuje mirovanje, ishranu sa manje vlakana kako bi se crevo odmorilo, a po potrebi i antibiotike.
Većina pacijenata oseti poboljšanje u roku od nekoliko dana. Ako simptomi ne prolaze ili se pogoršavaju, lekar će verovatno tražiti dodatna ispitivanja, najčešće CT pregled abdomena.
Teži oblici bolesti zahtevaju bolničko lečenje i intravenske antibiotike. U pojedinim slučajevima razvijaju se komplikacije poput apscesa, perforacije creva, fistule ili opstrukcije, zbog kojih je ponekad neophodna hirurška intervencija.
Najvažnije pitanje
Iako ne postoji način da se spreči upala već postojećih divertikula (džepova), stručnjaci naglašavaju da zdrave navike koje doprinose boljem radu creva daju rezultate.
Ishrana bogata vlaknima, dovoljan unos vode i redovna fizička aktivnost pomažu u očuvanju normalne funkcije debelog creva i smanjuju rizika od zatvora, koji se smatra jednim od glavnih faktora povezanih sa divertikulozom.
Istovremeno, poslednjih godina promenile su se neke stare preporuke. Nekada se osobama sa divertikulozom savetovalo da izbegavaju orašaste plodove, semenke i kokice iz straha da bi nesvareni delovi mogli da se zaglave u "džepvima" i izazovu upalu. Međutim, istraživanja ne potvrđuju ovu teoriju, pa se konzumacija ovih namirnica više ne zabranjuje.
Povremeni bolovi u stomaku ne znače automatski divertikulitis, ali uporni bol u donjem levom delu abdomena, naročito ako je praćen temperaturom ili promenama u pražnjenju creva, razlog je za pregled. Pravovremena dijagnoza i odgovarajuće lečenje sprečavaju razvoj ozbiljnih komplikacija i omogućavaju brži oporavak.
(EUpravo zato/Harvard Health)
