Nakon probiotika i prebiotika, ovaj termin sve više ulazi u svakodnevnu upotrebu, ali i dalje izaziva nedoumice: šta tačno predstavljaju i da li su zaista korisni?
Postbiotici su bioaktivna jedinjenja koje stvaraju korisne bakterije u našim crevima tokom razgradnje hrane. U pitanju su različita jedinjenja, poput kratkolančanih masnih kiselina, ali i delovi samih ćelija bakterija ili njihove komponente. Za razliku od probiotika, oni ne sadrže žive mikroorganizme.
Kako se navodi u tekstu objavljenom na The Conversation, fiziologa prof Rejčel Vuds sa Univerziteta Linkoln, interesovanje za postbiotike raste paralelno sa sve većim razumevanjem uloge crevnog mikrobioma, ali naučni dokazi o njihovim efektima kod ljudi i dalje su ograničeni i nisu dovoljno čvrsti da bi opravdali široku upotrebu suplemenata.
Uprkos tome, proizvodi u čijem sadržaju su prisutni, sve su češći na tržištu.
Jedna od prednosti koja se često ističe jeste njihova stabilnost. Pošto ne sadrže žive bakterije, postbiotici su otporniji na spoljne uslove i lakši za skladištenje. Međutim, upravo zbog toga postavlja se pitanje da li mogu da pruže iste koristi kao probiotici, čiji efekti zavise od aktivnosti živih mikroorganizama u crevima.
Šta kažu studije?
Autorka ukazuju da određeni postbiotici potencijalno imaju pozitivan uticaj na jačanje imunog odgovora ili smanjenje upalnih procesa. Ipak, većina ovih nalaza zasniva se na ranim istraživanjima, dok su kliničke studije na ljudima još uvek ograničene i nedovoljne za donošenje jasnih zaključaka.
Zbog toga se u tekstu naglašava da marketing koji prati ovakvu vrstu proizvoda često ide ispred nauke. Iako postbiotici deluju obećavajuće, nema dovoljno dokaza da su neophodni zdravim osobamaili da pružaju benefite u odnosu na već poznate i naučno priznate proizvode za očuvanje zdravlja creva.
Još jedan važan aspekt koji autori ističu jeste da organizam već prirodno proizvodi postbiotike, kao rezultat rada sopstvenog mikrobioma. Drugim rečima, ako su creva zdrava i ishrana raznovrsna, telo već dobija ove korisne supstance bez potrebe za dodatnim suplementima.
Zaključak koji se nameće jeste da su postbiotici zanimljivo područje za istraživanje, ali za sada ne predstavljaju "neophodan dodatak". Mnogo pouzdaniji pristup ostaje podrška prirodnom mikrobiomu, kroz unos vlakana, fermentisane hrane i raznovrsnu, uravnoteženu ishranu.
(EUpravo zato/The Conversation)
