Stručnjaci upozoravaju da je vrućina jedan od najsmrtonosnijih vremenskih fenomena na svetu. Za razliku od poplava, oluja ili požara, ona ne ostavlja dramatične prizore iza sebe, ali svake godine odnose na desetine hiljada života.
Samo u evropskom regionu kako navodi Svetska zdravstvena organizacija, ekstremne temperature za 4 godine su odnele preko 200.000 života. Važno je istaći da su svi smrtni slučajevi mogli da se izbegnu.
Ko je u najvećem riziku?
Posebno zabrinjava činjenica da mnogi nisu ni svesni koliko vrućina može da optereti organizam. Kada je napolju veoma toplo, telo pokušava da se rashladi pojačanim znojenjem i širenjem krvnih sudova.
Srce mora brže da pumpa, a organizam gubi velike količine tečnosti i minerala. Kod zdravih ljudi taj sistem uglavnom funkcioniše, ali kod osoba sa hroničnim bolestima vrlo brzo može da dođe do problema.
Ljudi koji imaju srčane bolesti, visok krvni pritisak, dijabetes, hronične plućne bolesti ili probleme sa bubrezima spadaju među najugroženije grupe. Neka istraživanja pokazuju da ekstremna vrućina povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara, pogoršanja astme i drugih ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Situaciju dodatno komplikuju pojedini lekovi. Na primer, diuretici, koji se često koriste kod povišenog pritiska i srčane slabosti, a koji podstiču izlučivanje tečnosti iz organizma i ubrzavaju nastanak dehidracije. Neki drugi lekovi mogu da otežaju znojenje ili da utiču na sposobnost termoregulacije.
Rashlađivanje prostora, unos dovoljno tečnosti, izbegavanje fizičkog napora tokom najtoplijeg dela dana i redovno praćenje zdravstvenog stanja mogu da naprave veliku razliku, kako naglašavaju stručnjaci.
(EUpravo zato/CDC)
