Organizam tokom visokih temperatura pokušava da se rashladi, te se pojačava znojenje i menja način na koji se regulišu tečnosti, krvni pritisak i varenje. Upravo zato mnogi ljudi tada osećaju umor, gubitak apetita ili mučninu.
Lekari upozoravaju da način ishrane tokom toplotnog talasa značajno utiče na to kako podnosimo vrućinu, ali i na rizik od dehidracije, iscrpljenosti ili problema sa cirkulacijom.
Šta uopšte jesti?
Kada je organizam izložen visokim temperaturama,telo pokušava da proizvodi što manje dodatne toplote. Varenje teške hrane zahteva energiju i povećava stvaranje toplote u organizmu, zbog čega mozak prirodno reguliše osećaj gladi.
Posredstvom informacija koje nam mozak šalje, mnogi posežu za laganijim obrocima, više voća i hladnijom hranom.
Stručnjaci preporučuju manje i češće obroke sa namirnicama koje sadrže dosta vode, vitamina i minerala. Poput lubenica, dinja, krastavca, paradajza, zelene salate, tikvice, breskvi i jagoda. Voće i povrće ne obezbeđuju samo tečnost, već i elektrolite koje telo gubi znojenjem, pre svega kalijum i magnezijum.
Tokom toplotnog talasa preporučuje se i više ribe, kuvano ili grilovano povrće, salate, jogurt i fermentisani mlečni proizvodi, pirinač i lagane žitarice, ali i mahunarke u manjim količinama.
Dok masna, veoma začinjena i teška hrana opterećuju organizam i pojačavaju osećaj tromosti i iscrpljenosti.
Kada je najbolje jesti?
Raspored obroka tokom leta jednako je važan kao i izbor hrane. Lekari zato savetuju da se obilniji obroci jedu rano ujutru ili kasnije uveče, kao i da se izbegava teška hrana tokom najtoplijeg dela dana, a hrana čuva u frižideru.
Stoga, pravilna hidracija, lagana ishrana i raspored obroka jedna su od najvažnijih stvari koje pomažu telu da lakše izdrže ekstremne temperature napolju.
(EUpravo zato)
