Australija beleži najveću epidemiju difterije otkako postoji nacionalna baza podataka. Samo tokom 2026. registrovano je više od 230 slučajeva na astralijskom tlu.
Temu šireg društvenog konteksta, koja trenutno može da se preslika na veći deo sveta u članku za The Conversation, obradio je prof. dr Adrijan Esterman sa Univerziteta Adelaid.
Šta se to dešava u zemlji kengura?
Sredinom maja, savezna vlada je odobrila paket pomoći od 7,2 miliona australijskih dolara kao odgovor na epidemiju difterije. Ali, problem tu ne prestaje jer je ova bolest poslednja u nizu zaraznih bolesti koja se ponovo vratila u Australiju.
Nekada su difeterija, kao i male boginje, šarlah, i veliki kašalj, smatrane strašnim bolestim. Kroz nekoliko generacije i sa poboljšanjem uslova života, higijene i vakcinacijom, ove i druge zarazne bolesti postale su prošlost za većinu Australijanaca (i sveta).
Međutim, trenutna situacija polako menja perspektivu. Važan podatak jeste da je SZO tokom 2014. godine proglasio Australiju zemljom bez malih boginja, ali zarazne bolesti se vraćaju kada broj vakcinisanih opada, nadzor slabi, a uslovi života se pogoršaju ili zdravstveni sistem oslabi.
Dr Esterm smatra da trenutnu epidemiju pokreće nekoliko faktora. Pod jedan, to je smanjen obuhvat vakcinacije dece, koji je za 24 meseca pao ispod 90 odsto. Vakcina protiv difterije je obavezna na australijskom tlu, a smanjenje broja vakcinisanih znači i oslabljenu zaštitu stanovništva.
Sledeći faktor koji navodi jesu higijenski uslovi života. Difterija se širi kapljičnim putem i direktnim kontaktom sa izlučevinama zaražene osobe. Ukoliko je neka oblast prenaseljena, onda je i transmisija veća.
Veliki kašalj kuca na vrata
Veliki kašalj kako navodi, nikada u Australiji nije eliminisan u potpunosti, ali je vakcinama zaražavanje održavano na niskom nivou godinama. Zatim je broj slučajeva narastao: 57.000 u 2024. godini i 25.000 u 2025. godini.
Ovome je najverovatnije doprinelo nekoliko faktora. Ograničenja tokom epidemije COVID-19, poremetila su normalan ciklus kruženja zaraza i smanjila izloženost niskog nivoa koji pojačava imunitet kod vakcinisanih ljudi. Istovremeno, imunitet od vakcinacije i od prethodnih infekcija je prirodno opao.
Nakon što su ograničenja ukinuta, bakterije su se proširile među populacijom sa slabijim imunitetom. Među najugroženijom populacijom, našla su se novorođenčad koja praktično nemaju imunitet ni kroz vakcine, ni kroz postepenu izloženost patogenima.
Nekoliko epidemija malih boginja
Dalje, u Australiji je tokom poslednjih meseci zabeleženo nekoliko epidemija malih boginja od čega je većina povezana sa putovanjima u inostranstvo. Između januara i maja 2026. godine, zabeleženo je oko 100 novih slučajeva.
Većina je bila nevakcinisana, a kao jedna od najzaraznijih bolesti na svetu, male boginje se lako šire. Stoga i sa malim padom u obuhvatu vakcinisanih, nastupa epidemija spomenute bolesti.
I za kraj, dr Esterm navodi i onu bolest koja se ne može sprečiti vakcinama, ali može antibioticima i redovnim pregledima. U pitanju je sifilis. Bolest koja se u poslednjih 15 godina raširila i u najudaljene regije Australije - nacionalna stopa zaražavanja se više nego utrostručila tokom jedne decenije.
Najalarmantnija posledica ove bolesti jeste pojava kogenitalnog sifilisa, kada se infekcija prenosi sa majke na bebu tokom trudnoće. Između 2016. i 2024. godine, Australija je zabeležila 99 takvih slučajeva, usled čega je preminulo 33 novorođenčeta.
Ipak, on smatra da kontrola zaražavanja sifilisom najviše zavisi od testiranja, brzog lečenja, prenatalnog skrininga i pristupa zdravstvenoj zaštiti. Drugim rečima, u pitanju je širi društveni i problem javnog zdravlja.
Šta smo naučili?
Opisani obrazac se kontinuirano ponavlja, a kontrola bolesti nije "zapisana u kamenu". Ona zavisi od održivosti sistema koji sprečava dalje širenje zaraznih bolesti.
Vakcinacija ostaje jedna od najefikasnijih mera javnog zdravlja ikada razvijenih. Ali kako dr Estreman u zaključnom razmatranju svog rada smatra, one najbolje funkcionišu uz jak sistem nadzora, brze reakcije javnog zdravlja, dostupne primarne zdravstvene zaštite i higijenskih uslova.
Kada one popuste, bolesti koje su nekada delovale kao davna prošlost, iznenada se vraćaju.
(EUpravo zato/The Conversation)
