Kompanija koja danas poseduje Rubikovu kocku, Spin Master iz Kanade, izgubila je spor pred Opštim sudom Evropske unije u Luksemburgu, jednim od najviših evropskih pravosudnih tela, protiv grčke firme Verdes Innovations, koja takođe pravi slične kocke.
Presudom se poništavaju žigovi (trademarkovi) koji se odnose na trodimenzionalni oblik Rubikove kocke, jer je sud ocenio da njene ključne karakteristike, rotirajuće kockice koje omogućavaju slaganje boja, imaju funkcionalnu ulogu, a ne samo dekorativnu, što znači da ne mogu biti pravno zaštićene kao žig u EU.
"Osnovne karakteristike oblika Rubikove kocke neophodne su za postizanje tehničkog rezultata, te kao takve ne mogu biti predmet zaštite putem žiga", navodi se u obrazloženju suda.
Spor je pokrenut još 2013. godine kada je grčka firma Verdes Innovations, poznata po proizvodnji sličnih kocki pod brendom V-CUBE, zatražila od Kancelarije Evropske unije za intelektualnu svojinu (EUIPO) da poništi nekoliko žigova koje je prethodni vlasnik Rubikove kocke registrovao između 2008. i 2012. godine.
EUIPO je tada stao na stranu grčke kompanije, a sada je Opšti sud potvrdio tu odluku, ocenivši da je zaštita oblika kocke bila u suprotnosti sa pravom EU.
Kompanija Spin Master, koja je 2021. godine kupila brend Rubikove kocke, saopštila je da će nastaviti da štiti prepoznatljivost proizvoda kroz druge oblike pravne zaštite.
"Spin Master i dalje poseduje druge vidove zaštite za čuvenu Rubikovu kocku i ostaje posvećen njenom očuvanju. Nastavićemo da branimo jedinstvenost i globalno prepoznatljiv karakter ove kultne igračke", navodi se u izjavi kompanije dostavljenoj medijima.
Kompanija ima pravo da se žali Sudu pravde Evropske unije, najvišoj pravosudnoj instanci u EU.
Rubikova kocka, od matematičkog modela do globalnog fenomena
Rubikovu kocku je, da stvar bude zanimljivija, 1974. godine osmislio evropski arhiteksta, tačnije profesor iz Mađarske Erno Rubik i prvobitno je nastala kao nastavno sredstvo za objašnjavanje trodimenzionalnih figura studentima arhitekture. Prva verzija nosila je naziv "Mađarska čarobna kocka", a već 1977. pojavila se u prodaji u Mađarskoj. Do kraja 1980. godine, igračka je dobila globalnu popularnost, nakon što je američka kompanija Ideal Toy Corp. otkupila prava i lansirala je pod imenom Rubik’s Cube.
Kocka ima šest lica u različitim bojama, a cilj je da se rotiranjem delova slože sve boje na istu stranu. Iako deluje jednostavno, kombinatorika kocke je izuzetno kompleksna, postoje mnogo kombinacija, a samo jedno ispravno rešenje.
Rubikova kocka nije samo igračka, ona je tokom decenija postala kulturni simbol, predmet naučnih istraživanja, takmičenja u brzom rešavanju (speedcubing) i inspiracija za dizajnere i matematičare širom sveta.
Prema podacima proizvođača, do danas je prodato više od 450 miliona primeraka Rubikove kocke, čime se svrstava među najprodavanije igračke svih vremena.
Presuda Opšteg suda EU može imati značajne posledice po zaštitu industrijskog dizajna u EU, jer potvrđuje stav da tehnički funkcionalni elementi proizvoda ne mogu biti zaštićeni kao vizuelni brend. Za kompaniju Spin Master, to znači da će morati da se oslanja na druga pravna sredstva kako bi sprečila konkurenciju da proizvodi kocke sličnog oblika.
(EUpravo zato)
