Države EU danas će raspravljati o konceptu "sigurne treće zemlje", pri čemu se ublažava tumačenje kriterijuma povezanosti kako bi se glavnim gradovima omogućila veća fleksibilnost da šalju tražioce azila u inostranstvo, prema novom kompromisnom tekstu u koji je Euractiv imao uvid.
Koncept "sigurne treće zemlje" omogućava vladama da proglase zahtev za azil neprihvatljivim ukoliko je zaštita dostupna negde drugde, što znači da se podnosioci zahteva mogu poslati u takozvanu "sigurnu treću zemlju" izvan Evropske unije, bez razmatranja njihovog slučaja. Trenutno pravo EU zahteva da postoji određena veza sa dotičnom zemljom.
Brisel je već u maju predložio da se taj zahtev ublaži tako da princip povezanosti migranta sa sigurnom trećom zemljom više ne bude obavezan. Ta promena bi omogućila vraćanje u države kroz koje je migrant samo prošao ili čak u one u koje nikada nije ušao, pod uslovom da postoji bilateralni sporazum.
Najnoviji kompromis Saveta, koji je sada na razmatranju država članica, ide korak dalje šireći pojam onoga što se može smatrati vezom.
Tekst predlaže koje bi vrste veza mogle da se uzmu u obzir, članovi porodice, prethodni boravak ili naseljavanje, jezičke ili kulturne povezanosti ili, nejasnije, druge slične veze, čime se otvara prostor za različita tumačenja.
Takođe se precizira šta se smatra tranzitom, uključujući situacije kada je podnosilac zahteva prošao kroz tranzitnu zonu, mogao da zatraži zaštitu na granici ili ušao u EU neposredno nakon boravka u trećoj zemlji.
Kompromisni tekst menja i pravila za maloletnike bez pratnje. Dok je predlog iz maja isključivao njihovo prebacivanje u okviru sporazuma o sigurnim trećim zemljama, novi nacrt sada otvara uski prostor: maloletnici bi mogli biti prebačeni ako, i samo ako, to bude u skladu s međunarodnim pravom i opštim načelima prava EU.
U tekstu se priznaje da će takvi slučajevi biti retki, ali se naglašava da zabrane na nivou EU ne bi trebalo da idu dalje od onoga što međunarodno pravo izričito zabranjuje.
Države članice o predloženim izmenama raspravljaju danas.
Pojam "sigurne treće zemlje" već je revidiran novim Paktom o migracijama i azilu, usvojenim u maju 2024, koji je sada u fazi sprovođenja i trebalo bi da se primenjuje od leta 2026.
Ta reforma značajno je proširila obim, omogućivši da zemlje koje nisu potpisale Ženevsku konvenciju o izbeglicama iz 1951. godine ipak mogu biti označene kao sigurne.
Takođe je precizirano da porodične veze ili prethodni boravak u trećoj zemlji mogu poslužiti kao pokazatelji dovoljne povezanosti, a državama članicama data je mogućnost da zemlju proglase sigurnom samo na delu njene teritorije ili za određene kategorije ljudi.
Kao deo šire reforme politike migracija, Komisija je predložila i novi propis o vraćanju, kao i novu listu sigurnih zemalja porekla, o kojima se još pregovara u Savetu.
(EUpravo zato.rs)
