Na veliko iznenađenje mnogih, Turska je ponovo u prvom planu. Do toga dolazi nakon vesti o turskim dronovima koji su stigli u Prištinu, kada je usledila oštra reakcija Beograda, koji je optužio Ankaru da doprinosi regionalnoj nestabilnosti i želi da obnovi Osmansko carstvo.
Odnosi su se naglo zaoštrili do te mere da su mediji počeli da opisuju ovaj trenutak kao "kraj zlatnog doba" između Turske i Srbije. To je dobar povod za retrospektivu razvoja turskog uticaja, kako u Srbiji, tako i u ostalim državama kandidatima za članstvo u EU.
U nastavku predstavljamo ključne nalaze Indeksa eksternog uticaja, metodološki okvir koji meri, na skali od 1 do 10, političku, ekonomsku i društvenu moć Turske od 2013. do 2023. godine.
Politički uticaj
Tokom protekle decenije, Turska je vodila aktivnu političku angažovanost na Zapadnom Balkanu i u Istočnoj trojci (Ukrajina, Moldavija i Gruzija), vođena ambicijom da održi status regionalne sile. Za razliku od Rusije, čiji se uticaj u regionu često oslanjao na prinudne mere u direktnoj suprotnosti s ciljevima EU ili Kine, čije rastuće prisustvo izaziva pitanja u kontekstu još uvek nejasnog strateškog rivalstva između EU i Kine, politički uticaj Turske uglavnom nije predstavljao neposredan geopolitički izazov.
Kao takva, ona je zvanično podržavala evroatlantske integracije i izbegavala otvoreno mešanje u unutrašnje političke procese, osim u pitanjima koja su povezana s njenom unutrašnjom bezbednosnom agendom, naročito u kampanji protiv Gulenovog pokreta i protiv Kurda.
Kvantifikacija je zabeležila skroman, ali dosledan porast političkog dometa Turske u oba regiona. Na primer, tzv. Kosovo je doživelo najizraženiji rast, skok sa ocene 3,5 na skoro 6, podstaknut Ankarinim započinjanjem transfera oružja Kosovskim bezbednosnim snagama i drugim podsticajnim aktivnostima.
Ukrajina je takođe zabeležila značajan porast, sa ocene 3 na 5, jer se Turska pozicionirala kao protivteža ruskom uticaju u Crnom moru. Ipak, kada je Srbija u pitanju, politički odnosi su unapređeni s 2,5 na 3. To jeste porast, ali ipak ograničen, prevashodno zbog razmimoilaženja stavova oko statusa Kosova.
Ekonomski uticaj
Tokom protekle decenije, Turska je sistematski produbljivala svoj ekonomski uticaj na Zapadnom Balkanu i u Istočnom triju, transformišući se iz nišnog trgovinskog partnera u multisektorsku silu. Ankara je vešto kombinovala liberalizaciju trgovine, povoljne kredite i infrastrukturne projekte visokog profila, stvarajući složenu mrežu trajnih ekonomskih veza.
Ova strategija, vođena doktrinom "Strateške dubine", imala je za cilj diverzifikaciju izvoznih tržišta, obezbeđivanje novih snabdevačkih koridora, ali i projiciranje "meke moći", služeći istovremeno i komercijalnim i geopolitičkim ciljevima.
Analiza pokazuje da je ekonomski uticaj Turske između 2013. i 2023. godine postepeno jačao u oba regiona, ali neujednačenim tempom. U Severnoj Makedoniji, ocena je porasla sa manje od 2 na više od 3, zahvaljujući infrastrukturnim zajmovima i novim energetskim vezama. Gruzija (ocena 4) i Ukrajina (ocena 3) takođe su zabeležile jasan rast.
U Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, prosečna ocena od oko 3 pokazuje stabilno, ali postepeno širenje prisustva. Nasuprot tome, u Srbiji je angažman Turske ostao skroman, ocena je porasla tek sa 0,3 na 0,8, što je rezultat koji ukazuje da Turska ne može da bude konkurentna u odnosu na druge eksterne igrače
Društveni uticaj
Društveni uticaj Turske na Zapadnom Balkanu i u Istočnom triju duboko je ukorenjen u istorijskim vezama i savremenim strateškim ambicijama, zasnovanim na višedimenzionalnom pristupu "mekoj moći". Osmansko nasleđe, koje obuhvata vekove zajedničke istorije, pruža čvrst temelj turskog angažmana kroz kulturne prakse, arhitekturu i prisustvo značajne muslimanske populacije.
Ankara koristi mrežu kulturnih centara, popularnost televizijskih serija i rast turističkih poseta kako bi jačala prepoznatljivost i uticaj. Ova strategija ima za cilj da produbi društvene veze koje podržavaju šire spoljnopolitičke ciljeve Turske i obezbede njeno trajno prisustvo.
Ovaj uticaj, međutim, nije ravnomerno prihvaćen u svim državama. Tako je u Srbiji društveni uticaj ostao gotovo nepromenjen čitavu jednu deceniju, sa ocenom 4. Kao takav, društveni uticaj Turske u Srbiji i dalje je znatno manji nego u susednim zemljama Zapadnog Balkana, što pokazuje da duboko ukorenjeno istorijsko pamćenje i dalje predstavlja ključnu prepreku njenoj "mekoj moći".
Štaviše, u gotovo svim državama taj uticaj je ostao nepromenjen, izuzev u Crnoj Gori, gde se popeo sa ocene 3,2 na skoro 5, i na tzv. Kosovu, gde je porastao sa 5,5 na gotovo 6,5. Uticaj je i dalje najveći u Albaniji, sa ocenom od skoro 8, dok u Bosni i Hercegovini iznosi 6,5, a u Severnoj Makedoniji skoro 6. Ocene u svim državama istočne trojke ostaju znatno niže.
Zbirni uticaj i dalja perspektiva
Prema zbirnoj oceni Indeksa, turski uticaj u regionu dostiže nivo "umerenog uticaja" u Albaniji, tzv. Kosovu, Gruziji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, dok u Crnoj Gori, Ukrajini, Srbiji i Moldaviji ostaje u kategoriji "niskog uticaja", navedenim redom od najvećeg ka manjem. Srbija, i pored blagog porasta sa 2,25 na 2,55, i dalje se ubraja među zemlje najmanje pod uticajem Turske.
Duboko ukorenjene istorijske zamerke, proistekle iz kolektivnog sećanja na osmansku vladavinu, zajedno sa protivljenjem podršci Ankare Prištini, značajno su ograničile privlačnost Turske u domaćoj javnosti. Uz to, Turska ne predstavlja ključni stub spoljnopolitičke orijentacije Srbije, koja ostaje usmerena ka Vašingtonu, Briselu, Pekingu i Moskvi. Kao rezultat toga, njen uticaj i dalje se klasifikuje kao nizak, a potencijal za dalji rast ograničen je i može dodatno oslabiti usled nedavnih zategnutih odnosa između Beograda i Ankare.