Sve više članica Šengenskog prostora vraća privremene kontrole na unutrašnjim granicama, što izaziva zabrinutost u Briselu, da bi jedno od ključnih dostignuća Evropske unije, a to je slobodno kretanje bez pasoške kontrole, moglo biti ozbiljno narušeno. Poljska je postala dvanaesta zemlja koja je posegla za ovom merom, reagujući na već pojačane kontrole koje je uvela Nemačka.
Trenutno, ukupno dvanaest zemalja Šengena ima aktivne granične kontrole, dok trinaesta, Belgija, najavljuje njihovo uvođenje tokom leta.
Evropski poslanik Paskal Arimon, iz redova Evropske narodne partije, ocenjuje da se ideja o kontrolama sve više prihvata kao "proverena i delotvorna mera", ali upozorava da s njima treba postupati krajnje oprezno i uvek u širem evropskom kontekstu, piše DW.
Zbog rastućeg trenda, Arimon poziva Evropsku komisiju da sprovede pravnu reviziju i proceni da li su postojeće kontrole u skladu sa članom 25. Šengenskog kodeksa.
Šta dopušta član 25. Šengenskog kodeksa?
Član 25. omogućava državama članicama da privremeno uvedu kontrole na unutrašnjim granicama u situacijama kada postoji ozbiljna pretnja javnoj bezbednosti. U slučaju naglog incidenta, kao što je naznaka terorističkog napada, kontrole mogu trajati do 10 dana i biti uvedene bez konsultacija.
Ako pretnja potraje, moguće ih je produžiti na šest meseci, a u izuzetnim situacijama čak i do dve godine. Ova klauzula takođe predviđa reakciju na nagli porast broja migranata, što je često korišćeni argument država koje uvode kontrole. Međutim, prema pravilima EU, sve kontrole moraju biti ograničenog trajanja i obima, a Komisija mora biti blagovremeno obaveštena. Portparol Evropske komisije Markus Lambert ističe da su u toku stalne konsultacije sa svim pogođenim stranama.
U praksi, međutim, kontrole koje bi trebalo da budu privremene, često traju godinama. Nemačka i Austrija, recimo, održavaju granične kontrole još od jeseni 2015. godine, kada je izbeglička kriza kulminirala. Danska već osam godina ima kontrole na granici s Nemačkom. Iako Evropska komisija nema ovlašćenje da zabrani legalno prijavljene kontrole, može izneti mišljenje o njihovoj svrsishodnosti i proporcionalnosti – ali, kako kažu kritičari, sve češće bira da ćuti.
Šengenski prostor, koji danas obuhvata 29 evropskih zemalja, stvoren je s ciljem da omogući slobodno kretanje ljudi bez pasoške kontrole unutar njegovih granica. Ovaj sistem je dugo bio simbol evropskog jedinstva i integracije. Međutim, niz kriza u poslednjoj deceniji – od izbegličkog talasa 2015, preko terorističkih napada, do pandemije kovida i sada migracijskih pritisaka – doveo je do toga da sve više zemalja koristi mehanizme za vraćanje unutrašnjih kontrola.
Evropski komesar za unutrašnje poslove Magnus Bruner upozorava da je ovo opasan trend i poručuje da to mora da se zaustavi kako bi se zaštitio Šengen.
Rešenje u novom Paktu o migracijama?
Brisel polaže nade u Pakt o azilu i migracijama, čije potpuno sprovođenje se očekuje do leta 2026. godine. Ovaj paket zakona trebalo bi da omogući bolju zaštitu spoljašnjih granica i pravedniju raspodelu odgovornosti za azil među članicama EU, čime bi se smanjila potreba za ponovnim uspostavljanjem unutrašnjih graničnih kontrola.
Do tada, međutim, ostaje pitanje da li Šengen još uvek funkcioniše kako je zamišljen ili se polako, ali sigurno, pretvara u privid slobodnog kretanja – ograničenog strahovima, politikom i nepoverenjem među članicama?
(EUpravo zato.rs)
